EU planira da bez SAD pokuša da finansijski pomogne Ukrajini
Kako rat u Ukrajini ulazi u kritični period, Evropska unija je odlučila da mora da preuzme odgovornost za ono što vidi kao bezbednosnu pretnju u svom susedstvu i sprema se da se uhvati u koštac sa delom finansijskog tereta, možda čak i bez Sjedinjenih Država, navodi agencija Asošiejted pres u svojoj analizi.
Izaslanici EU su ove nedelje radili na predlogu da se Ukrajini obezbedi paket kredita u vrednosti do 35 milijardi evra.
"Najvažnije je da će se ovaj zajam preliti direktno u vaš nacionalni budžet", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predsedniku Vladimiru Zelenskom prošle nedelje u Kijevu. "To će vam pružiti značajnu i preko potrebnu fiskalnu pomoć".
Zelenski želi da kupi oružje i obnovi razorenu energetsku mrežu Ukrajine kako se zima približava.
Skoro 1.000 dana od početka invazije, ruske snage napreduju na istoku. Ukrajinska vojska ima nestabilnu kontrolu nad delom Kurske oblasti u Rusiji, što je privremeno podiglo moral.
Izbori u SAD približavaju, a ankete predviđaju tesnu borbu između bivšeg predsednika Donalda Trampa i potpredsednice Kamale Haris.
Tramp, koji je kritikovao američku pomoć Ukrajini, rekao je u sredu da je Zelenski trebalo da učini ustupke Putinu pre nego što je invazija počela u februaru 2022.
EU strahuje da bi pobeda Putina dovela do duboke neizvesnosti. Ruske oružane snage su iscrpljene i trenutno nesposobne za još jedan rat, ali izgledi za buduće otimanje zemlje u Estoniji, Letoniji, Litvaniji ili Poljskoj ostaju.
Zajmovi EU su deo plana Grupe sedam velikih industrijalizovanih zemalja da iskoriste kamate od oko 250 milijardi dolara vredne zamrznute ruske imovine, od kojih se većina drži u Evropi. Ova neočekivana dobit se procenjuje na oko 4,5 do 5,5 milijardi dolara godišnje.
Dobit je u osnovi plana G7. EU bi se odrekla 20 milijardi dolara, SAD 20 milijardi dolara, a Kanada, Japan i Velika Britanija 10 milijardi dolara zajedno, za ukupno 50 milijardi dolara. Šema ističe krajem godine, pre nego što sledeći predsednik SAD preuzme dužnost.
SAD žele da osiguraju da imovina bude zaključana najmanje tri godine kako bi se garantovao prihod. Ali članica EU Mađarska insistira da se to dešava samo u koracima od 6 meseci.
Evropljani su oprezni zbog Trampove nepredvidljivosti. EU se nada da će Harisova ako bude izabrana, ući u program kredita kako je ranije planirano i smanjiti finansijsko opterećenje EU. Ali to za sada ostaje otvoreno pitanje, a članice EU kažu da je pozicija Ukrajine previše nesigurna da bi se oklevalo.
Odugovlačenje u Kongresu SAD prošle godine u vezi sa paketom podrške vrednim 60 milijardi dolara izgladnjivala su ukrajinske trupe za oružjem i municijom mesecima, što je rezultiralo "stvarnim posledicama na bojnom polju", prema rečima generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga.
Pomoć Ukrajini u vojnom smislu predstavlja izazov za Evropljane. Oni to ne mogu da urade sami i ne mogu da pariraju američkoj superiornosti u transportu, logistici i opremi, uprkos napretku u jačanju njihove odbrambene industrije za snabdevanje oružjem i municijom.
Rasprave o udelu EU u paketu kredita G7 biće visoko na dnevnom redu samita lidera bloka u Briselu 17. i 18. oktobra.
(Beta, 27.09.2024)
