А зашто баш ја?

Ја млада и лепа а оно непознато, јако, ружно и некако покварено. Насрнуло на мене снагом своје младости. Бранила се ја културно, обзирно... Непознат ми непријатељ а бије непрописно. Ја у чуду, ненадано крећем у нигднину. Главом кроз зид. Тражим га пар месеци. Кажу ништа а ја га осећам... ту је, скврчио се негде чека да нападне. Страх ме гура напред, нанизан на румена јутра и касне вечери. У пазушцима грана живка јесен1998. Прође и зима и негде с пролећа открише се