Duhovi teatra
Radar 08.11.2024 | Lazar Atanasković
Zar nije opštepoznato kako bi sve bilo baš kako treba, e samo da je više prava i manje korupcije – tako da slobodno i pravedno možemo da prihvatimo tekovine vlastite propasti dok verujemo kako nas odricanje od onoga što nam pripada i izručivanje sopstvene sudbine u ruke profitera vodi upravo tu, u utopijsku budućnost morala, pravde i slobodnog tržišta
Recimo, pretpostavimo, da se grupa mladih huligana pomešana sa predstavnicima i odbornicima nekih stranaka, samoorganizovala i ispustila fekalije na Gradsku kuću u Novom Sadu, a potom demolirala zgradu u kojoj se možda nalazila još samo policija, dok su predstavnici gradske vlasti, naravno, bili negde drugde. Pretpostavimo i nešto drugačiji scenario, scenario po kome je neka vlast organizovala „mlade i besne“ ljude, možda zajedno sa vozačima traktora i cisterni, da
