Духови театра
Радар 08.11.2024 | Лазар Атанасковић
Зар није општепознато како би све било баш како треба, е само да је више права и мање корупције – тако да слободно и праведно можемо да прихватимо тековине властите пропасти док верујемо како нас одрицање од онога што нам припада и изручивање сопствене судбине у руке профитера води управо ту, у утопијску будућност морала, правде и слободног тржишта
Рецимо, претпоставимо, да се група младих хулигана помешана са представницима и одборницима неких странака, самоорганизовала и испустила фекалије на Градску кућу у Новом Саду, а потом демолирала зграду у којој се можда налазила још само полиција, док су представници градске власти, наравно, били негде другде. Претпоставимо и нешто другачији сценарио, сценарио по коме је нека власт организовала „младе и бесне“ људе, можда заједно са возачима трактора и цистерни, да
