Mrak
Danas pre 5 sati | Marko Vidojković
Moje spavanje izgleda ovako: zaspim pre ponoći, onda me košmar probudi između četiri i šest, da bih se, posle jednog i po sata buljenja u mobilni, nekako dospavao.
Za sve to vreme, dok dumskrolujem, napolju je mrak. Ove godine, jesenji mrak jači je nego prethodnih godina. Kao da je ceo dan mrak. Isto to sam, međutim, osećao i u drugoj polovini devedesetih, kada se u ovo doba godine činilo da dana gotovo i nema. Jesen 1997. bila je naročito mračna. Pao sam treći put vožnju, upisao četvrtu godinu Pravnog, koji sam pohađao tako što bih se oko podneva peške odvukao do faksa, sa društvom sišao u „Bona fides“, gde smo blejali sve
