Tu je, sa nama
Danas pre 2 sata | Teofil Pančić
Toga jutra sam stigao putničkom klasom, pa kući sa stanice časom, Kroz bašte i prečice znane Stoji stariji građanin pred pomalo zbunjenim policajcem, u rukama drži omanji transparent, priručan, od najobičnijeg trgovačkog kartona: „Ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu“.
Mlađa građanka stoji pred policajcima držeći transparent, nešto veći: „Niko se ne seća toliko nesreća za jednog vezira“. Stoji neko treće lice na trećem mestu sa trećim transparentom, i četvrto, i još njih, nisam zapisivao, a trebalo je. Na svima njima stihovi Đorđa Balaševića kao najtačniji i najlucidniji komentar zla koje se sručilo na Novi Sad (da – nadstrešnica se srušila, a zlo se sručilo; prvo je posledica drugog) i na njegovu decu, odraslu i malu, a siguran
