Амбасадорка Мелсом: Отворити простор за дијалог
“Норвешка је део НАТО-а од његовог оснивања. Ми смо једна од оснивачких нација. За нас је то кључна тачка безбедности и стабилности. За Европу, стабилан и сигуран Западни Балкан је такође од великог значаја за нашу безбедност. Србија је партнер НАТО-а кроз програм Партнерство за мир од 2006. године, ако се не варам. Наравно, волели бисмо да Србија постане део нашег савеза,” рекла је амбасадорка Норвешке у Србији, Кристин Мелсом у емисији Пола сата Демостата.
Говорећи о стању демократије у Србији амбасадорка Мелсом каже: “На неки начин, када погледате анкете, имате изборе, имате демократију. Али, када слушате цивилно друштво, ту постоје забринутости у одређеним областима. Сада видимо да сматрају да је њихов простор за деловање ужи него раније. И даље мислим да постоји слобода говора, али можда више аутоцензуре него пре, што је забрињавајуће.”
Норвешка абасадорка у Србији, Кристин Мелсом, у интервјуу за Пола сата Демостата, говорила је о кључним аспектима сарадње између две земље: дугогодишњој подршци реформама у медијима, ангажовању норвешких стручњака у енергетском сектору Србије, али и о паралели између чланства Норвешке у Европском економском простору (ЕЕА) и путу Србије ка Европској унији.
Навела је Норвешку као добар пример управљања природним ресурсима, али и комуникације са становништвом када је реч о утицају на животну средину.
“Билатерални односи између Норвешке и Србије заиста су добри и историјски су такође били одлични, још из времена Југославије. Дакле, то није нешто ново, већ нешто што се наставило. Када говоримо о сарадњи данас, наравно, већ неколико година пружамо подршку раду на медијској реформи. Не сами, већ заједно са министарством, цивилним друштвом и Мисијом ОЕБС-а. И као што сте видели, то захтева време, али сада имамо нови закон о медијима, што је барем неки напредак, и поносна сам што смо део тога,“ оценила је амбасадорка Мелсом.
Коментаришући Демостатов квалитативни мониторинг Јавног сервиса (РТС-а) амбасадорка Мелсом каже да “поларизација и чињеница да људи обично гледају оно са чиме се већ слажу, уместо да прате различите канале са разноликим темама, додатно компликују ситуацију. Дакле, на неки начин је тешко рећи било ком медију да би требало да пружи простор за друге гласове и слично, јер је то одлука уредника. Међутим, омогућити фреквенције које покривају целу земљу могло би помоћи, јер сам чула да око 75% популације у Србији има приступ само државном јавном сервису.“
Сматра да је потребно гледаоцима омогућити “приступ различитим каналима” јер по њеном мишљењу “приступ различитим каналима може бити нека врста почетка.“
На питање: Како оцењује стање демократије у Србији и шта треба учинити како би се побољшало, одговорила је да “на неки начин, када погледате анкете, имате изборе, имате демократију. Али, када слушате цивилно друштво, ту постоје забринутости у одређеним областима. Сада видимо да сматрају да је њихов простор за деловање ужи него раније. И даље мислим да постоји слобода говора, али можда више аутоцензуре него пре, што је забрињавајуће. Када погледамо медије, то није специфично само за Србију, већ је поларизација, знате, тај ,,или-или" приступ, нешто што није здраво. Нажалост, ово је тенденција коју видимо и у другим земљама. Како то превазићи? То је задатак за наше политичке лидере – они морају отворити простор за дијалог!“
Европска унија
Подсетила је да се ове године навршава тачно 30 година од када је Норвешка гласала против чланства у ЕУ, иако је две године пре тога потписала ЕЕА (Еуропеан Ецономиц Ареа) споразум.
„На неки начин, ЕЕА споразум је могао послужити као платформа за чланство у ЕУ, али смо ми гласали против. ЕЕА споразум нам је добро служио последњих 30 година. Он нам омогућава да будемо део унутрашњег тржишта. Имамо слободно кретање људи, приступ одређеним фондовима, сарадњу у области науке, технологије и слично. Међутим, ово такође значи да нисмо део процеса доношења одлука, а морамо да следимо законодавство ЕУ у многим областима. Дакле, постоје предности, али и недостаци. Данас видимо да је ЕЕА споразум направљен за ЕУ у једном другачијем времену. Сада се ЕУ проширила на многе области које нису укључене у ЕЕА споразум, што значи да морамо да одлучимо да ли да затражимо посебан споразум како бисмо и у тим областима учествовали“ истакла је амбасадорка Мелсом.
Говорећи о европским интеграцијама Србије, амбасадорка је повукла интересантну паралелу између ЕЕА споразума и Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). “ЕЕА није исто што и чланство у ЕУ, али доноси значајне бенефите попут слободног кретања и приступа тржиштима. С друге стране, ССП представља важан корак ка пуноправном чланству Србије у ЕУ,” објаснила је.
“Ваш тренутни споразум не омогућава приступ унутрашњем тржишту или слободно кретање људи. Али имате приступ одређеним областима, као што је ИПА фонд, који ми немамо. Ми имамо ЕЕА грантове, тако да на неки начин помажемо земљама чланицама Европске уније које су најмање повлашћене, већином у Источној Европи, финансијским средствима. На тај начин, могли бисмо рећи да на неки начин плаћамо за део наших предности као део унутрашњег тржишта,“ рекла је норвешка амбасадорка.
ЕПС
Једна од кључних тема била је сарадња у енергетском сектору. Амбасадорка је нагласила допринос норвешких стручњака у трансформацији ЕПС-а и важност прилагођавања савременим изазовима у енергетици, попут климатских промена.
“Веома сам задовољна што су српске власти размотриле Норвешку када су тражиле компетентне људе који би могли да буду део Надзорног одбора ЕПС-а. Међутим, они су тамо због својих заслуга. То није владина сарадња између Норвешке и ЕПС-а. Ради се о три појединца са много искуства и стручности у трансформацији јавних предузећа у модерна предузећа. Надам се да ће оно што је био циљ оснивања овог одбора бити остварено. Наравно, потребно је време, као и прилагођавање различитим културама, што није лак пут. Али задовољна сам што имамо компетентне људе из Норвешке који својим искуством могу донети позитивне промене ЕПС-у,” истакла је амбасадорка Мелсом.
Норвешки модел балансирања ресурса
Како пронаћи равнотежу између развоја обновљивих извора енергије и очувања животне средине? На ово питање осврнула се амбасадорка, наводећи Норвешку као пример одговорног управљања природним ресурсима.
„Норвешка није само пронашла нафту, већ је њоме управљала на начин који је донео дугорочне користи друштву,“ истакла је. Кроз инвестирање прихода од нафте и гаса у друштво и стварање глобалног сувереног фонда, Норвешка је осигурала средства за будуће генерације. Овакав приступ, према њеним речима, значајно је променио норвешко друштво.
Док се Норвешка већином ослања на хидроенергију, гас извози, посебно у Европу. „Осим тога, поседујемо и значајне резерве критичних минерала, што је сада важна тема,“ додала је да се и Норвешка суочава са изазовима, попут протеста против рударских и ветроенергетских пројеката.
Кључ успеха, како каже, лежи у транспарентности и отвореној комуникацији. „Све што радите мора бити транспарентно. Људи морају знати шта се дешава. Без тога, поверење се губи,“ нагласила је. Такође, истакла је значај минимализовања утицаја на природу и укључивања становништва у процес кроз социјални дијалог.
„Потребна нам је енергија, али нико не жели да је производи у свом дворишту. Зато је важно објаснити које су предности, али и мане, уз јасно и разумљиво преношење чињеница,“ рекла је.
Комуникација, према њеним речима, игра кључну улогу у оваквим пројектима. „Једноставни слогани често изазивају страх, док су чињенице теже за преношење. Зато је изазов пронаћи начин да информације буду разумљиве и емотивно блиске људима,“ закључила је.
Климатске промене
„Свака земља мора развити микс извора енергије. Не можете се ослањати на само један извор. Потребна је разноврсност, нарочито јер су неки извори зависни од временских услова, који су непредвидиви. Такође, развијамо технологију за хватање и складиштење угљеника. Имамо успостављену технологију за то, где се угљеник складишти испод морског дна у Северном мору. Све ово је део напора за смањење емисија,“ сматра амбасадорка Мелсом.
Говорила је и о краткорочним и дугорочним циљевима Норвешке, истичући да је „дугорочни циљ зелена транзиција, али транзиција подразумева да је и током прелазног периода потребна енергија. Радимо на обновљивим изворима енергије, али истовремено морамо имати план како да наставимо снабдевање енергијом за европске земље које је требају. Дакле, није могуће једноставно престати данас. То би изазвало велике проблеме за индустрију, животни стандард и свеукупну стабилност у Европи. Тако да ћемо наставити, али паралелно радимо и на обновљивим изворима енергије. За нас су то, на пример, посебно ветроелектране на мору. Чак и соларна енергија може бити тема у Норвешкој. Такође говоримо о зеленом водонику, што је веома важно за зелену агенду.“
По њеном мишљењу једна од изузетно важних тема је и како смањити употребу пластике и носити се са отпадом. „Ту долазимо до кружне економије, где је циљ поновно коришћење материјала, па чак и претварање отпада у енергију. Има толико области у којима радимо и где имамо стручност. Мислим да имамо и знање које бисмо могли поделити са Србијом.“
НАТО
На питање које би то биле предности за Србију, уколико би се придружила НАТО савезу, одговорила је да „иако је Србија окружена НАТО земљама и на неки начин безбедна, бити део те заједнице доноси додатне предности. Посебно за развој војске. Србија већ сарађује с НАТО земљама кроз вежбе и интероперабилност, и то функционише врло добро. Имате високо квалификовану војску. Дакле, наравно, стандарди се могу додатно побољшати, али већ сада пратите одређене стандарде.“
Амбасадорка Мелсом је нагласила да је „за Европу, стабилан и сигуран Западни Балкан је такође од великог значаја за нашу безбедност. Србија је партнер НАТО-а кроз програм Партнерство за мир од 2006. године, ако се не варам. Наравно, волели бисмо да Србија постане део нашег савеза. НАТО није само о безбедности, већ и о вредностима. То је заједница вредности. Ради се о заштити, о сарадњи.“
Подсетила је да је „Норвешка је део НАТО-а од његовог оснивања. Ми смо једна од оснивачких нација. За нас је то кључна тачка безбедности и стабилности.“
Помоћ Србији
„Годинама помажемо Србији, још од 2000. године, а можда чак и пре тога,“ рекла је амбасадорка Мелсом, истичући континуирану подршку међународних партнера. „Србија има добру инфраструктуру за спровођење пројеката, али изазови се јављају због честих промена кадрова и питања институционалне меморије,“ додала је.
Како је нагласила, ова ситуација често отежава праћење и наставак постигнутих резултата, што додатно компликује процену успешности појединих пројеката. „Тешко је рећи да ли су пројекти били потпуни успех или неуспех, јер је временски оквир дуг, а многи људи су учествовали у њиховој реализацији током година,“ рекла је.
Ипак, истакнуто је да су неки пројекти донели значајну вредност српском друштву. „Лепо је када сретнем људе који ми говоре о пројектима који су им заиста користили. Увек ми је задовољство када чујем да смо успели нешто да постигнемо,“ закључила је амбасадорка Норвешке.
(Бета, 15.12.2024)
