„Začarani krug teorija zavera": Treba li drugačije da se borimo protiv širenja lažnih tvrdnji

U roku od nekoliko minuta od pokušaja atentata na izabranog predsednika Donalda Trampa u julu ove godine, teorije zavere počele su nezaustavljivo da kolaju internetom.

Bez ikakvih dokaza, ljudi su počeli da šire tvrdnje da je taj događaj bio sve - od lažnog atentata do masovno isplanirane urote.

Baš kao i u svetskoj politici, teorije zavere nisu ništa novo ni u američkoj.

Sledbenici Kjuanona, široko rasprostranjenog pokreta teoretičara zavere, bili su među onima koji su izazvali haos na Kapitolu 6. januara 2021. godine, dok se mnogi još uvek bave teorijama zavere oko atentata na bivšeg predsednika Džona F. Kenedija pre više od 60 godina.

Iz takvih iskustava znamo da podele, razdor i dezintegracija poverenja koje oni šire mogu da budu ekstremno štetni po zdravlje jedne demokratije.

Šta, dakle, možemo da učinimo povodom ove narastajuće plime teorija zavere?

Najvažnije od svega, odgovor na to je ne truditi se po svaku cenu da dokažete da ljudi nisu u pravu.

Svaki pokušaj da se opovrgnu zavere ima velike šanse da se obije čoveku o glavu, nadovezavši se na rasprostranjene narative o „eliti" i „dubokoj državi" koji cenzurišu istinu.

U skorašnjem izveštaju koji su objavili britanska ekspertska grupa Demos i Sve je povezano – istraživački projekat sa Univerziteta u Mančesteru – moji koautori i ja tvrdimo da je prvi korak u tome da se promeni naše shvatanje teorija zavere.

• Kako razgovarati o teorijama zavere, a ne posvađati se
• Teorije zavere - kako su nastale i šta možemo da naučimo iz njih
• Ko je upao u američki Kongres i šta je Kjuanon

Teorije zavere nisu samo bizarni kurioziteti koji se gnoje na obodima društva i širi ih šačica ludaka sa kapicama od folije.

A one isto tako ne nastaju i vakuumu.

Umesto toga, rezultat su začaranog kruga u kom niču teorije zavere, pojačavaju se i postaju pogonsko gorivo za ružne političke okršaje.

Tu dinamiku mi sada nazivamo „petljom zavere".

Borba protiv teorija zavere zahteva presecanje te petlje.

Mnoge predložene intervencije za promenu verovanja ljudi u teorije zavere pokazale su se neefikasnim.

Kada se govori o teorijama zavere, za njih se često kaže da su se „otele kontroli", da su upale u vrtloga bez izlaza.

Ali vrtlozi su haotični, otrgnuti sistemi koji brzo postaju nemogući za kontrolisanje.

Ideja o „petlji zavere" nudi samoodrživi sistem u kom imamo nekakvu nadu da intervenišemo.

U našem izveštaju mi opisujemo petlje zavere kao nešto što nastaje i hrani se samim sobom, dok obično započinju sa „zrncem istine" iz koje nikne najveći broj teorija zavere.

U nekim slučajevima je to zrnce bukvalna „istina" – autentične zavere ili tajni planovi pojedinaca ili grupa da urade nešto štetno.

U drugim slučajevima, „istina" se odnosi na okruženje konfuzije, nepoverenja, nedostatka i sumnje, u kojem teorije zavere posebno cvetaju.

Haos i pitanja koji su nastali posle pokušaja atentata na Trampa daju primer kako takvi uslovi mogu da dovedu do brzog širenja spekulacija i dezinformacija.

U drugim slučajevima, oni koji šire teorije zavere savršeno su svesni da njihovi iskazi nisu činjenično tačni, ali artikulišu dublje osećanje istine koje odražava njihovo doživljeno iskustvo.

Kad pojedinci i zajednice nisu u stanju da pronađu smisao ili objašnjenja za događaje u njihovim vlastitim životima i svetu oko njih, otvara se prostor za alternativna objašnjenja.

Odbacivanjem „teoretičara zavere" naprosto kao ludaka, ti pojedinci se guraju dublje na obode pojačavajući postojeći osećaj nepoverenja i izolacije.

Petlja zavere nastaje od sudaranja sa tehnološkom, društvenom i političkom dinamikom, polako rastući od okruženja nepoverenja i sumnje u prave pravcate ratove kultura.

Bolje razumevanje ovih procesa može da nam pomogne da steknemo jasniju sliku o tome kako treba da intervenišemo.

Tri koraka nastanka teorija zavera

1. Nastanak

Petlja počinje nastankom zavereničkih narativa među narodom, i u onlajn i u oflajn prostorima.

Često kad se grupe osećaju marginalizovano, ignorisano ili potisnuto na obode društva, teorije zavere mogu da funkcionišu kao objašnjenje za patnju u njihovim životima.

Oni nude unapred pripremljen narativ za artikulisanje potencijalno legitimnog nezadovoljstva ili opravdanja za unapred postojeća verovanja.

U političkom kontekstu, ovaj stadijum nastanka kreće kad se ljudi osete zapostavljenim i nedovoljno zastupljenim – kad političari deluju kao da ignorišu glasove birača i kad nova politika deluje štetno ili kao da ne poštuje potrebne i vrednosti zajednice.

2. Pojačavanje

Šačicu teorija zavera u povoju preuzimaju influenseri zavera i pojačavaju ih do šire publike, preko mešavine glavnotokovskih i alternativnih društvenih mreža.

Istaknuti primeri za influensere zavera su Aleks Džons i Dejvid Ajk, koji su naučili da koriste strukture društvenih mreža za građenje zavereničkih imperija, prodajući raznorazne dokumentarce, suvenire, pa čak i nutricione suplemente.

3. Grananje

Poslednji stadijum petlje odigrava se jednom kad se teorija zavere u potpunosti pojavi u glavnom toku, a preuzmu je političke ličnosti i glavnotokovske medijske kuće.

Poslednjih godina, bilo je nekoliko slavnih incidenata u kojima su političke ličnosti širile zavereničke narative.

I dok se neki možda nesvesno koriste dobro razrađenim arhetipovima, drugi oportunistički iskorištavaju teorije zavere da pristupe unapred postojećim zajednicama radi podrške, koje potom pojačavaju snagu njihovog argumenta.

U konkretnom slučaju pokušaja atentata na Trampa, već je postojao značajan medijski i politički komentar, od kojih su neki ponovili zavereničku retoriku.

Najistaknutije od svih, kongresmen Majk Kolins iz Džordžije direktno je optužio predsednika Džozefa Bajdena.

On je na društvenim mrežama napisao da je „Džozef Bajden izdao naređenje", pozivajući se na izjavu koju je predsednik Bajden dao ranije te nedelje o stavljanju „Trampa u centar mete" njihove izborne borbe, za šta je Bajden kasnije priznao da je bila greška.

• Kako su teorije zavere i mržnja zavladali društvenim mrežama posle pokušaja atentata na Trampa
• Donald Tramp i Srbija: Napad na američki Kongres planiran po ugledu na 5. oktobar, organizatori proglašeni krivim
• Duboka država: Mit, teorija zavere ili istina

Prekidanje petnje

Posle neuspelog atentata, i Tramp i Bajden su pozvali na jedinstvo i deeskalaciju političke retorike.

Da bismo zaštitili naša demokratska društva, možda ćemo morati i da presečemo petlju zavere.

Ako teorije zavere budu nastavile da se odbacuju kao paranoične zablude koje se otimaju kontroli, nepoverenje će nastaviti da se gomila a teoretičarstvo zavere će nastaviti da cveta.

Umesto toga, možda je vreme za duboko preispitivanje naših demokratskih temelja.

Kako ćemo drugačije moći da identifikujemo i pozabavimo se stvarnim problemima, konfuzijama i nezadovoljstvima koje teorije zavere često žele da objasne?

*Sofija Najt je viša istraživačice politike u tehnologiji u britanskoj ekspertskoj grupi Demos

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Priča o „kemtrejlsu" se širi internetom - šta je istina u teoriji zavere o tragovima od aviona
• Kako je zavera o Iluminatima slučajno izmišljena
• Kako društvene mreže potpiruju zavere o napadima 11. septembra

(BBC News, 12.17.2024)