Демостат: Амбасадорка Конрад очекује да ће РЕМ да испуни своју улогу

Немачка амбасадорка у Србији Анке Конрад рекла је да очекује да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) испуни своју улогу у разговору за истраживачко-издавачки центар Демостат током кога је говорила о кључним областима сарадње између Србије и Немачке, као и о подршци чланству Србије у Европској унији.

"РЕМ мора што пре да добије нове чланове кроз фер и инклузиван процес, а очекујемо и да РЕМ испуни своју улогу, јер то до сада нисмо видели у мери у којој бисмо желели. Укратко, Србија има још посла,", рекла је амбасадорка Конрад у емисији "Пола сата Демостата", пренео је данас Демостат.

На питање да ли очекује да ЕУ допринесе унапређењу вредности попут владавине права, слободе медија, људских права, фер и слободних избора у Србији у наредном периоду, амбасадорка Конрад је рекла да "нема сумње да још много тога треба урадити, посебно у областима владавине права, слободе медија и функционалних демократских институција", додајући да су то познати изазови за Србију.

"О њима разговарамо са Србијом, и српске власти су свесне да морају да учине више у тим областима“ али и да Немачка "жели Србију у ЕУ", и да желе да раде на томе, рекла је Конрад.

Напоменула је да је упозната са одлуком Србије да убрза реформе до краја 2026, али сматра да је "важно не само донети законе, већ их и имплементирати".

"Дакле, није довољно само донети законе, већ је потребно обезбедити и институционално окружење у којем ће ти закони бити спроведени," сматра амбасадорка Конрад и додаје да "када имате добре законе и институције које функционишу у складу са тим, онда ће постојати и поверење."

У том контексту посебно је нагласила значај измене Закона о јавним медијским сервисима, али и одређене измене медијских закона усвојених прошле године, јер "неки стандарди ЕУ још нису адекватно укључени".

Када су у питању реформе очекује већи напредак у усклађивању са заједничком спољнополитичком и безбедносном политиком ЕУ, нормализацију односа са Приштином, спровођењу Охридског споразума, догађајима у Бањској.

Амбасадорка је закјучила да наравно нису потребни само закони већ и пратеће институције.

"Потребно је видети како то функционише у пракси. Мислим да је то оно што људи очекују од овог процеса. Не број закона, већ желе да виде како то мења њихов свакодневни живот. Мислим да је то најважније,", рекла је она.

На питање шта миси о одсуству критичног мишљења и цензури опозиције на Јавном сервису РТС-у рекла је да сматра да промене морају увек доћи изнутра, и да то "није нешто што може бити наређено или иницирано споља".

"Међутим, оно што је кључно јесте постојање солидне правне основе. Потребни су закони о медијима који обезбеђују основу за независност Јавног сервиса и омогућавају простор за све политичке фракције,“ рекла је Анке Конрад.

Као пример навела је медијску ситуацију у Немачкој где, како каже „чак и странка попут АФД-а (Алтернативе за Немачку), са којом многе политичке партије не желе да сарађују, има простор на јавном радију и телевизији, и да иако се неки не слажу са њиховим ставовима, ипак им се пружа прилика да изнесу своје мишљење.

Оцењује да је то „основно правило демократије“, као и „едукација новинара, који прате професионалне стандарде и етику када извештавају, као и разноврсност тема које се покривају у медијима.“

На питање како коментарише студентске протесте и то да о томе не извештава Јавни сервис, одговорила је да колико разуме протести који се тренутно дешавају су повезани са трагедијом у Новом Саду која је однела 15 живота.

"То је заиста нешто изузетно по својој величини. Људи желе да знају како је дошло до тога, и мислим да су то питања која би се постављала и у Немачкој, као и у било ком другом друштву. Људи би тражили одговоре,“ рекла је Конрад.

Она је додала да има утисак да се ти одговори припремају, и да иако не може да говори у име власти у Србији које су за то задужене, али да из онога што види "одговори ће стићи у неком тренутку".

"То је легитимно и неопходно. У Немачкој бисмо имали сличан приступ. Важно је да се одговори на питања и да људи виде да се проблеми решавају. Такође је кључно осигурати да се овакве трагедије не понове. То је за грађане од великог значаја,“ рекла је амбасадорка Конрад.

Коментаришући посету председника Србије Александра Вучића Саксонији и његов сусрет са канцеларом Олафом Шолцом каже да је “фокус био на кључним питањима попут максималне заштите животне средине, очувања подземних и пијаћих вода", а да су та питања такође била у центру пажње током посете председника Вучића Саксонији.

Конрад је рекла да се у Србији тренутно налази мисија немачког друштва за међународну сарадњу ГИЗ-а, која води разговоре са Министарством заштите животне средине и невладиним организацијама како би се идентификовале области у којима Немачка може да пружи стручну помоч.

"Спремни смо за то, имамо средства која можемо да искористимо јер сматрамо да је важно да се развија стручност овде у Србији," рекла је Конрад.

"Пре свега, ово произлази из обавезе коју је канцелар већ изразио у јулу током самита о сировинама – спремни смо да подржимо Србију у истраживању литијума. У том смислу, ова посета је део тог процеса. Мислим да је размена искуства увек добра. На пример, прошле недеље смо имали посету новинара, представника опозиције и Владе Немачкој, који су имали прилику да разговарају са свим релевантним странама – од владиног нивоа, преко невладиних организација и стручњака, па све до посете пројекту Зинвалд (Зиннвалд),“ оценила је амбасадорка.

Говорећи о НАТО, амбасадорка је рекла да је то пре свега савез за безбедност и одбрану, где се чланице међусобно штите по принципу "сви за једног један за све", да је основан да осигура дуготрајни мир у Европи и трансатлантском простору.

Она је указала да што је већа сарадња и интеграција то је савез јачи.

Од јануара месеца следеће године Амбасада Немачке, заједно са Амбасадом Финске, постаје контакт амбасада НАТО-а у Србији, и то ће бити повод за организацију великог броја јавних дискусија које ће омогућити људима да постављају питања о НАТО-у, пише Демостат.

Амбасадорка Конрад се нада, иако постоје бројне предрасуде о овом савезу да ће “моћи да пруже одговоре и објашњења: Шта је то НАТО”?

“Безбедносна политика није само питање броја тенкова и хеликоптера које имате. То је много више од тога. Безбедносна политика обухвата многе области, посебно сада, с изазовима хибридних и сајбер претњи које су све присутније,“ рекла је амбасадорка Немачке.

Закључује да „безбедност није само питање рата и мира. Безбедност је и питање стварања одговарајућег окружења у којем све земље могу развијати своје капацитете и слободно се развијати“.

Указала је да ако се погледа сарадња Србије с НАТО-ом или државама чланицама НАТО-а, да је прошле године било више од 200 заједничких вежби и пројеката.

"Дакле, не може се рећи да нема сарадње између Србије и НАТО-а. Србија је чланица Партнерства за мир од 2006. године. Већ постоји много области и ствари које повезују Србију с НАТО-ом, али сматрамо да је такође веома важно радити на томе да се шира јавност информише о томе шта НАТО јесте“, сматра амбасадорка Конрад.

На питање, да ли је Берлински процес донео резултате, не само у покретању решавања проблема, већ и у јачању регионалне сарадње, амбасадорка Конрад рекла је да виде напредак у многим областима "од царинских процедура до смањења чекања на границама, као и усклађивања стандарда у трговини". Рекла је да је такође унапређена мобилност, и цене роминга су сада нула у целом региону Западног Балкана.“

Као једно од значајнијих достигнућа издвојила је „иницијативе попут СЕПА интеграције, које су почеле у оквиру Берлинског процеса, сада су део ЕУ Плана раста".

"Зелене траке за транспорт и трговину са државама чланицама ЕУ такође су олакшане. Берлински процес помаже земљама региона да кроз међусобну сарадњу ојачају своје капацитете за будућу сарадњу са Европском унијом и њеним чланицама", рекла је Конрад.

Она сматра да „има још посла у области помирења, али да то мора долазити из самих друштава".

"И надамо се заиста, јер постоји један део Берлинског процеса на којем још треба више радити, али то такође треба да долази изнутра, а то је помирење и, на крају, способност да се разговара о деведесетима," рекла је Конрад.

У осврту на цивилно друштво амбасадорка је рекла да оно игра важну улогу у сваком друђтву и да је својеврстан "чувар" у позитивном смислу казујући на потенцијалне проблеме, идентификујући специфичне рањиве групе којима је потребна додатна пажња.

Закључила је да „не постоји друштво без цивилног друштва. Не постоји друштво без недостатака, без области у којима би могло још више да се уради. Цивилно друштво је нормалан део сваког друштва и уједно веома важан актер“.

(Бета, 17.12.2024)