Srećna Nova 1942.
Politika pre 17 dana
Dok stojim na grobu svog dede Mirka O. Bajića, sećam se njegovih reči. Govorio je tiho i sipljivo dok je šišarkom krunio kukuruz u košaru koju je sam ispleo vrbovim prućem. Kao dečak voleo sam da pribijen uz njega sedim na panju ispod vajata sa čijeg tavana su padale osušene mirisne siljke deteline. Naš tihi razgovor o davnim vremenima prekidala je pilež koja je kokodakanjem unedogled javljala da se neka zverka koja neodoljivo voli jaja prikrala u kokošarnik
„Bio je 31. decembar 1941. godine po starom kalendaru. U zlo vreme pod švapskom okupacijom malo ko je slavio i Božić, a kamoli Novu godinu. Pritisli snegovi do tura, napraviš prtinu do stoke, ako je nekom nešto i ostalo za jaslama i u oborima. Daš kravama po naviljak sena, svinjama baciš šta ima, one skiče po ceo dan, al’ da bi izdržalo, moraš da rastežeš, po jednu kopanju kukuruza za ceo dan. Naiđu ti na kapiju četnici, moraš da im daš, banu ljotićevci, uzimaju
