Претерано страхопоштовање
Радар 13.01.2025 | Иван Меденица
Никола Ракочевић је остварио најбољу улогу у представи „Свети Георгије убива аждаху“, густо, органски прожимајући и „замагљујући“ сељачку тврдоћу на емоције овог лика, његову страхињићбановску моћ да опрости превару
Комад Свети Георгије убива аждаху у формалном је смислу најапартнији од свих у опусу Душана Ковачевића. За разлику од већине комада овог аутора, овде је у питању романескни захват у сваком погледу, од великог броја ликова, временске и просторне разуђености до, пре свега, разлабављености драмског фокуса. Може се рећи да њих има два, тематски су идентични, али наративно релативно самостални. На микроплану, то је љубавни троугао између Катарине, самосвојне и
