Dado – umetnost s ukusom fizičkog bola
Dojče vele pre 1 dan
Prođem pored Galerije SANU i zateknem izložbu „Dado: Istorija prirode 1953-2000“. Veliki Dado Đurić u gradu u kojem je studirao? Pritom je autorka izložbe Amarant Zidon, umetnikova ćerka. Šta ću, moram unutra.
Dado Đurić je, mada je tada bio još uvek živ i zdrav, postao neka vrsta neprikosnovenog slikarskog sveca za generaciju mladih slikara s kojima sam se osamdesetih leti znao družiti u Beranama. Valjda je njegovu francusko-njujoršku slavu uvećavao i nedostatak pravih informacija, jer je najčešće izlagao daleko od Jugoslavije. Prepoznao bih refleks Dadovog košmarnog sveta u „Razapetom Luciferu“, platnu koje mi je poklonio tada najdarovitiji ivangradski slikar Remzija
