Закаснела прича о прерано отишлом

Дебелог сам знао из града. Немам ни једну дефинишућу причу о њему као великом ерудити, сјајном другару и верном сараднику. Имам утисак да смо имали неко препознавање зарад минулог рада, што је одлика генерације КС. Није морао много да нагиње главу када смо причали, штавише, мислим и да није, јер кад је неко висок ко Дебели, некако увек иде погрбљен. Чудо да га нису звали Високи. Волео сам „Потеру за Срећком“ и „Читуљу за Ескобара“ јер се овде нису снимале