Zakasnela priča o prerano otišlom

Debelog sam znao iz grada. Nemam ni jednu definišuću priču o njemu kao velikom eruditi, sjajnom drugaru i vernom saradniku. Imam utisak da smo imali neko prepoznavanje zarad minulog rada, što je odlika generacije X. Nije morao mnogo da naginje glavu kada smo pričali, štaviše, mislim i da nije, jer kad je neko visok ko Debeli, nekako uvek ide pogrbljen. Čudo da ga nisu zvali Visoki. Voleo sam „Poteru za Srećkom“ i „Čitulju za Eskobara“ jer se ovde nisu snimale