Biti sada i ovde

Prijateljica mi je jednom rekla da se tačno seća trenutka kada je otac prestao da je vidi. Imala je trinaest godina, sedela je prekoputa njega na večeri i uzbuđeno prepričavala događaj iz škole. Na pola njene rečenice, oči su mu se spustile na telefon. Bilo je kratko – trenutak, zapravo – ali nikad ga nije zaboravila. “Bilo je kao da su se vrata zatvorila”, rekla je. “Nikad više nisam imala osećaj da imam njegovu punu pažnju.” Prisutnost nije samo biti fizički