Сретење се коначно враћа кући

И, само тада и само протоколарно, оно „свечарски”, политикантски, са увек истим фразама и флоскулама. Ту се дневнополитички присети славних предака, обиђу јаруге, лугови и брдашца, засеоци, (с)помену „куке и мотике”… Па се са увек истим, пригодним гостима пређе на још пригодније послужење. Уз подизање устанака омиљено сретењско „опште место” је и истоимени Устав, први у нас и како говорници воле да лепорекну „најлибералнији тада у Европи”. И, то би, углавном,