Зашто ми није смешно: Пише Ана Лалић

Људи који бауљају у сопственом смећу у непознатом граду, приморани да се, услед недостатка тоалета, крију по жбуњу, са сендвичима у умазаним рукама, стискају неке кесе и згужване заставе под пазусима… Човек који се тако опходи према свом народу, и притом још очекује од њих да га глорификују, варварин је и злочинац. Оно синоћ у Митровици није био никакав “величанствени сретењски скуп”, већ парада сиромаштва – економског, интелектуалног, образовног и друштвеног.