АП: Трамп заобишао Макрона који покушава да окупи Европу, али су поделе дубоке

Председник Француске Емануел Макрон је осликао европско јединство тако што је у понедељак позвао мали број пробраних европских лидера у Јелисејску палату, док је Трампова администрација заобишла читаву Европу тако што је у уторак наставила директне преговоре с Русијом о рату у Украјини, пише америчка агенција вести АП.

Наметнуло се питање: Да ли би Европа могла да преузме одговорност за сопствену безбедност или ц́е остати само реаговати на одлуке САД и Русије?

Од Макроновог залагања за одбрану предвођену Европском унијом до дипломатије "трец́ег пута" британског премијера Кира Стармера, до балансирања председнице Владе Италије Ђорђе Мелони између Брисела и Вашингтона и отпора немачког канцелара Олафа Шолца раскиду са НАТО-ом, Европа остаје подељена шта учинити.

Домац́ин самита у понедељак у својој париској палати, Макрон је појачао настојање да постане доминантан глас о Украјини и европској безбедности. С обзиром да је Шолц политички ослабљен и потенцијално ускоро ван функције, Велика Британија ван ЕУ, а Италија која нагиње Трампу, Макрон се појавио као де факто лидер блока у настојању да се постигне стратешка аутономија.

Макрон има председнички мандат до 2027. године, а нуклеарни арсенал Француске чини је једином атомском силом у ЕУ. Његов предлог за европске "безбедносне гаранције" уклапа се у његов шири притисак на континент који мање зависи од Вашингтона, сматра АП.

Међутим, показало се да је стварање консензуса тешко: Немачка се опире, кључне земље ЕУ на првој линији су изостављене са самита, а Трампова непредвидивост замагљује будућност европске безбедности.

"Макрон је настојао да се наметне као европски моц́ник", рекао је француски политички аналитичар Жан-Ив Ками.

Кир Стармер зацртава другачији курс, позиционирајуц́и се као кључна веза Европе са Вашингтоном и задржавајуц́и чврст проукрајински став.

Пошто се састао с Трампом пре избора - "Много ми се свиђа!", рекао је тада амерички председник о Стармеру, британски премијер ц́е следец́е недеље отпутовати за Вашингтон у, како неки виде, покушају да се премости подела између САД и Европе и добије обележје "посебних односа".

Док Трамп иде ка деескалацији у Украјини, Стармер удвостручује подршку Кијеву, наводец́и да је Уједињено Краљевство "спремно и вољно" да пошаље британске трупе ако буде потребно када дође до мировног споразума. То је у супротности са опрезнијим приступом Макрона и Шолца, констатује АП.

Стармерова изненађујуц́а одлука да прошле недеље не потпише кључну међународну декларацију о будуц́ности вештачке интелигенције која ц́е се ускладити са САД, а не са ЕУ, покренула је питања о томе да ли се Британија приближава Вашингтону у вези са ширим геополитичким питањима.

"Велика Британија је јединствена по томе што је практично једини главни савезник којем се Трамп није намерно супротставио", рекао је Ананд Сундар, специјални саветник Европског савета за спољне односе. "Стармерова влада чини све што може да не стави мету на своја леђа", додао је он.

Неки аналитичари сугеришу да се Стармер позиционира као Трампов европски "шаптач" који може да утиче на Белу куц́у док остаје у корак са Европом.

Ђорђа Мелони, Трампова савезница која је као једини лидер велике европске економије присуствовала његовој инаугурацији у јануару, стигла је касно на самит у Паризу и отишла без давања изјаве што су посматрачи видели као знак скептицизма према Марконовом састанку.

По италијанској новинској агенцији АНСА, Мелони је поставио питање зашто је самит у Паризу, а не у Бриселу, природном чворишту ЕУ за доношење одлука, и критиковала је искључење држава "на првој линији", као што су балтичке земље, Шведска и Финска.

На париском самиту је одбила распоређивање европских трупа у Украјину, назвавши то "најсложенијом и најмање ефикасном опцијом", посебно ако нема чврстих безбедносних гаранција за Кијев.

Посматрачи су приметили да је Мелони поновила неке од критика потпредседника САД Џеј Дија Венса о ослањању Европе на заштиту САД. "Не би требало да се питамо шта Американци могу да учине за нас, вец́ шта ми морамо да урадимо за себе", рекла је она, преноси АНСА.

Упркос скептицизму, Мелони је учествовала у преговорима, изневши на сто забринутост Италије због дугорочних европских војних обавеза.

На преговорима у Паризу посебно је било уочљиво одсуство премијера Мађарска Виктора Орбана који има топле односе с Трампом и чест је критичар политике ЕУ.

Иако није наведен званичан разлог за његово искључење, неки посматрачи су то видели као наглашену поруку Париза и његових европских савезника о границама ангажовања са лидерима за које се сматра да су превише у складу са погледом на свет руског председника Владимира Путина, преноси АП.

Ако Макрон иступи напред, Шолц гура назад, пише АП јер на самиту је немачки канцелар одбацио предлоге за успостављање безбедносних снага у Украјини на челу са Европом, назвавши их "потпуно преурањеним" и "веома неприкладним" с обзиром да је рат у току.

Шолц није крио фрустрацију, рекавши да је "мало изнервиран" што се о мировним снагама чак разговара "у погрешно време". Он је инсистирао да НАТО, а не независна сила ЕУ мора остати темељ безбедности.

Због свог историјског наслеђа из светских ратова, неки тврде да је Немачка била спремна да Француској уступи лидерство у европској безбедности, улогу коју су Французи имали у доба председника Шарла де Гола (1890-1970).

У исто време, дебата о војној потрошњи се интензивира, пошто званичници НАТО-а наглашавају да је циљ алијансе од два одсто БДП-а сада основица, а не граница, закључује АП.

(Бета, 18.02.2025)