Наша чеда

И у нашем граду чудно чудо, кажу. Наша чеда, наша злата, наш понос и дика, најбољи од најбољих, црèме де ла црèме. Наша памет, петичари и одликаши, перјанице знања, наши „зна се ко се прима у Пету (или Трећу)”. Одједном, однекуд – чудом се начудисмо – пред целим светом урлају и бучу, пиште и трубе, скачу и самоповређују се, жврљају и лепе. Нападају, омаловажавају, понижавају, готово линчују нову директорку и „непослушне” наставнике. Блокирају, закључавају и