Трагедије и друштва
Данас 06.04.2025 | Алексеј Кишјухас
Трагедије попут смрти шеснаест махом младих људи, смрсканих испод надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, умеју да оголе државу и нацију.
Баш као и да оголе режим, те покрену масовно незадовољство. Управо је то оно што нам се догодило и догађа. Не ради се ту о кулинарским метафорама о прекипелом лонцу и преливању чаше, већ о чињеници да се ствари тада – разбистре. У питању је тренутак истине или чак откровења, разоткривајући нека друштва као крхка или фрагилна, а нека друга као чврста или отпорна. Присетимо се само пандемије коронавируса. Прва реакција власти била је негирање и подсмех
