Od duševnog liberala do jahača apokalipse
Radar 07.04.2025 | Marko Lovrić
Od pada carske Rusije samo je Staljin vladao duže, a građanima se po osnovi „ekstremizma“ ili „diskreditovanja vlasti“ sudi češće nego u epohama Brežnjeva i Andropova. No prava briga Zapada nije unutrašnja, već spoljna politika Rusije. I već je ta briga velika promena u odnosu na 2000. godinu
Kada je predsednik Boris Jeljcin 1999. godine odlučio da Rusima za Novu godinu pokloni svoju ostavku, privremeni naslednik koga je odabrao, blago rečeno, nije privukao mnogo pažnje. Bi-Bi-Si je, recimo, tog 31. decembra više internetskog prostora posvetio sećanju na Jeljcinove diplomatske gafove, kao i oproštajnom govoru u kome je predsednik molio sunarodnike da mu oproste neostvarene tranzicione nade. Svet je tog dana imao i preče brige od kremaljskog naslednog
