Шта нова немачка влада доноси Балкану

На 144 стране коалиционог споразума владе Фридриха Мерца, међу 4.588 густо написаних редова, Западни Балкан помиње се само два пута.

После непуне четири године у опозицији, на власт се у Берлину враћа конзервативна Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) некада Ангеле Меркел, данас канцелара Мерца.

„Не очекујем да ће ЦДУ начинити много промена према Западном Балкану, посебно јер су политике постављене за време канцеларке Меркел у великој мери настављене и током претходне владе Олафа Шолца.

„Можда је речник био мало другачији и уз више оштрине, али суштински се политике нису промениле”, каже Енђелуше Морина, која се у Европском савету за међународне односе (ЕЦФР) бави питањима Балкана, за ББЦ на српском.

У новој подели функција, Западни Балкан је на први поглед нешто добио, а нешто изгубио.

Јохан Вадефул, нови немачки министар спољних послова, бавио се баш Западним Балканом у парламентарној и партијској каријери.

Он ће радити без помоћи досадашњег специјалног изасланика за Балкан, позиције коју је у претходном кабинету обављао Мануел Зарацин, а чији наследник није именован.

• Мерц изабран за немачког канцелара после историјског неуспеха
• Нови немачки лидер најављује сеизмичку промену у односима Европе и Америке
• 'Немачка се вратила', каже будући канцелар Мерц

Владу канцелара Мерца подржава коалиција његових демохришћана (ЦДУ), странке из које је и шеф дипломатије Вадефул, и социјалдемократа (СПД).

У претходном кабинету СПД-овог канцелара Олафа Шолца, дипломатијом је руководила Аналена Бербок, чланица странке Зелених.

Србија: Може ли стабилократија да поново оживи?

Дане непосредно пред избор на министарску функцију, Јохан Вадефул провео је баш на Балкану.

Враћајући се из Скопља, са НАТО самита, без најаве је посетио Београд 6. априла.

О сусрету са председником Србије Александром Вучићем, Вадефул се нигде није оглашавао.

Његов домаћин, с друге стране, на Инстаграму се похвалио сусретом и састанак описао као одличан.

Фотографије са терасе Председништва Србије подсетиле су на време када је Вучић био радо виђен гост на балкону канцеларке Меркел у Берлину.

Некадашња канцеларка у наслеђе је оставила подршку политичарима на Балкану попут Вучића или мађарског премијера Виктора Орбана, који тврде да могу да обезбеде стабилност, без обзира на примену демократских правила у њиховим земљама -такозвану стабилократију.

„Новој влади би било тешко да оправда наставак подршке концепту стабилократије на Балкану, посебно због последњих протеста и свега што се дешава у Србији.

„Не могу да замислим да ће се тако лако наставити пуна подршка председнику Србије, пре видим покушаје да се са различитим актерима боље разуме шта се дешава у тој земљи”, каже Енђелуше Морина.

Фрауке Зебас, аналитичарка Немачког института за спољну и безбедносну политику, не очекује велике заокрете у политици Берлина.

„Постојаће извесни захтеви према Београду, пре свега када је усаглашавање са заједничком спољном политиком Европске уније у питању, као и удаљавање од Русије.

„Ипак, то ће све бити веома тихо, иза затворених врата и не очекујем велики притисак.”

Напредњаке, чији је Вучић сада члан, а формални председник Милош Вучевић, са немачким конзервативцима повезује и Европска народна партија (ЕПП), групација конзервативних странака на континенту.

ЦДУ је у ЕПП једна од најважнијих чланица, а напредњаци имају статус придруженог члана.

„Не мислим да су сви у врху ЦДУ задовољни начином на који је СНС запосео државу и институције у Србији, али постоји идеја да је Вучићев режим такав да ће радити оно што је неопходно, ако се понуди довољно висока цена.

„Мислим да је то погрешна процена како Вучић функционише и да она највише долази из Париза, где се отишло и корак даље са наводним емотивним погледом на пријатељство Француске и Србије”, указује Зебас.

• Немачки посланик за ББЦ: „Утицај страних сила био би ништа у односу на трагедију у Новом Саду&qуот;
• Зашто све више младих Немаца подржава крајњу десницу
• Како су мигранти постали главна тема избора у Немачкој и шта то значи за Балканце

Косово: Шта чека Аљбина Куртија?

Иако је Аљбин Курти, лидер најснажније партије на Косову, идеолошки био ближи са претходном него што је са актуелном немачком владом, ни претходне четири године односи Приштине и Берлина нису били идилични.

„Курти има сопствену визију како треба да изгледа дијалог са Србијом, а како да решава питања на Косову, што је умногоме иритирало доносиоце одлука на Западу.

„Мора постојати пуно уважавање мањинских права и, иако верујем да их је његова влада узимала у обзир, то није чинила тако да се многима допадне”, каже Енђелуше Морина.

Косово је тако и даље под врстом санкција Европске уније због непримењивања договореног у дијалогу са Србијом.

„Берлин је био најгласнији у залагању да се укину мере Косову због инвестиција из Немачке, али до тога није дошло.

„Ипак, то није спречило немачке званичнике да се састају са косовским, без обзира на санкције”, каже Зебас.

Од нове немачке владе, она очекује нешто мање осцилација у ставовима.

„Мислим да ће бити доследнија са Косовом, са мање успона и падова.

„Али због очекиване интензивније сарадње са Француском, као мотором ЕУ, и Пољском, то би значило да новој косовској влади неће бити много лакше него до сада.”

• Колико је Курти променио Косово, а колико је Косово променило њега
• Избори на Косову: Куртијева Пирова победа или нови премијерски мандат
• Војни споразуми у региону: Београд и Будимпешта одговорили Загребу, Тирани и Приштини

Избори на Косову су одржани почетком фебруара, али због процедуралних потешкоћа и политичке кризе три месеца касније није консититуисана Скупштина, нити се зна ко ће чинити нову владајућу већину у Приштини.

Дилеме нема да ће Немачка наставити да подржава дијалог Србије и Косова, иако се он и на техничком нивоу одвија веома споро.

На том питању, садашњи шеф диплматије критиковао је претходног канцелара Шолца када је приликом посете Београду у јуну 2022. рекао да је признање Косова услов за улазак Србије у Европску унију.

„То је пожељно и то сви знају, али признање мора доћи на крају процеса.

„Таква изјава у овом тренутку је аматерска и ставља терет на цео процес који постаје тежак за Србију”, рекао је тада Вадефул у расправи у Бундестагу, немачком парламенту.

БиХ: Немац с подршком Немачке

И док су демохришћани били у опозицији у Немачкој, члан њихове сестринске странке из покрајине Баварске (ЦСУ) имао је високу позицију у једној европској земљи.

Кристијан Шмит је од августа 2021. године високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини (БиХ) и бави се применом Дејтонског споразума којим је 1995. окончан рат у овој земљи.

У раду му нимало не помаже то што га Милорад Додик, председник Републике Српске, једног од два ентитета БиХ, не признаје и не поштује његове одлуке.

Берлин је почетком априла Додику увео санкције и забранио улазак у Немачку, а он је одговорио претњама немачкој државној министарки Ани Лирман, која је због тога скратила посету Бањалуци.

„Мислим да ће Кристијан Шмит имати чврсту подршку Берлина који ће остати снажно посвећен територијалном интегритету БиХ, без подршке било каквим разговорима о сецесији.

„Ипак, хапшење Додика гледа се као унутрашње питање БиХ, а тиме му се даје и излазна карта, уз страх од ескалације”, каже Фрауке Зебас.

Правосуђе БиХ сумњичи Додика за напад на уставни поредак земље, а крајем фебруара је првостепено осуђен на годину затвора и шест година забране бављења политиком због непоштовања одлука високог представника.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=нПР9кзГ7ркск

За Енђелуше Морину, три деценије од потписивања Дејтонског споразума поставља се питање зашто и даље постоји позиција на којој је Кристијан Шмит.

„Можда би требало размислити да ли је ова позиција неопходна, под условом да се више ради на регионалној сарадњи и обезбеђивању да Србија заиста почне да поштује целовитост БиХ.”

Она каже да у том процесу Берлин проналази нове партнере који се баве Балканом.

„Немачка и Велика Британија заједнички раде на регионалним питањима, воде се разговори о проналаску начина да се међународно присуство у Босни и Херцеговини удаљи од сталне могућности руског ветоа, да се повећа учешће Британије.

„То би могло да помогне очувању целовитости БиХ.”

• Милорад Додик, од реформатора до антизападног популисте
• Пропао покушај привођења председника РС Милорада Додика, Шмит га казнио
• О одликовању и посетама: Шта значе сусрети Додика и Путина
• Кристијан Шмит за ББЦ на српском: „Желим да радим на томе да будем последњи Високи представник у БиХ&qуот;

Може ли Берлински процес да замени чланство у ЕУ?

Још једно наслеђе Ангеле Меркел могло би да, кроз владу Фридриха Мерца, добије нови живот.

Европске интеграције земаља Балкана нису много одмакле, иако је од почетка руске агресије на Украјину било идеја да се оне убрзају.

Нешто боље у том процесу стоје Црна Гора, Албанија и Северна Македонија, док се Босна и Херцеговина и Србија од европских интеграција све више удаљавају.

Конзервативци се на власт у Немачкој враћају са идејом да су интеграције важне, али да за њих морају бити спремни и кандидати, али и постојеће чланице.

„Тренутно је идеја концентричних кругова, Европе различитих брзина, фазног приближавања, нешто о чему је и Фридрих Мерц говорио.

„У коалиционом споразуму наводи се и неопходност реформе ЕУ најкасније са следећим проширењем, што се види и као могуће паузирање проширења”, каже Фрауке Зебас.

Један од тих концентричних кругова могао би да буде и Берлински процес.

То је дипломатска иницијатива из времена некадашње канцеларке, где се земље Западног Балкана међусобно повезују по моделима сличним ЕУ, а све то подржавају Немачка, Француска, Велика Британија, ЕУ.

„Берлински процес ће се наставити и биће важан како Немцима, тако и осталима, посебно Великој Британији.

„У комбинацији са поступним придруживањем, које је све популарније, могло би то да буде прелазно решење до пуног чланства у Европској унији - да и старе чланице добију простор да се припреме за нове”, сматра Енђелуше Морина.

Наредни састанак ове иницијативе планиран је овог лета у Лондону и биће то прва велика међународна конференција на којој је Балкан централна тема, а где ће Берлин представљати Мерц и Вадефул.

• Некад моћна немачка ауто-индустрија је у паду - шта је потребно да се извуче
• Немачка привреда ушла у рецесију: „Под теретом инфлације, потрошач је пао на колена&qуот;
• Да ли ће немачкој привреди бити потребно више од шоље кафе да би се покренула

Једногласна дипломатија

Док су канцелар Шолц и министарка Бербок у претходној влади често слали различите поруке у иностранство, у новом кабинету за такве разлике не би требало да буде простора.

У прошлости остају ситуације попут оне када је Министарство спољних послова критиковало Србију због изборних неправилности, а канцелар Шолц само шест месеци касније партнерски обилазио Београд због пројекта ископавања литијума и не помињући демократске стандарде.

Канцелар и министар сада долазе из исте странке, а њихове партијске колеге које се баве спољном политиком и Балканом, са којима је ББЦ ступио контакт, нису били спремни да говоре о променама у спољној политици према овом делу Европе.

Канцелара и шефа дипломатије још чвршће ће повезати оснивање Националног савета за безбедност, где би представници најважнијих институција доносили одлуке о кључним питањима сигурности и спољне политике.

„Не бих се изненадила да питање Балкана буде део разговора и у Националном савету за безбедност, посебно имајући у виду ангажман Немачке у региону последњих година.

„Питања на Балкану се већ сагледавају кроз призму безбедности и европске сигурности, посебно од фебруара 2022. године”, сматра Енђелуше Морина.

Фрауке Зебас каже да би се Балкан могао наћи на столу новог тела и кроз питање будућег уређења Европе, где би Немачка желела активнију улогу.

Коалиционим споразумом дефинисано је да се ово ново тело налази при уреду Канцелара.

Коментаришући његово оснивање, министар Вадефул је рекао да ће Савет „водити доследнијој спољној политици Немачке”.

• Копање литијума у Србији: „Прилика која се не пропушта&qуот;, сагласни Вучић и Шолц
• Рио Тинто у Србији: „Подржала бих исти пројекат и у мојој земљи“, каже немачка државна секретарка за ББЦ
• У Немачкој развијена најмање три пројекта са литијумом, каже геолог

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.08.2025)