Неки туђи град

Бар једном годишње залутам у сопственом граду. Овог пута сам ушла у аутобус 2Л. Ушла и бацила се на телефон. Кад сам подигла главу и погледала кроз прозор осетила сам се као телепортована у град направљен за потребе филма. Огромне кулисе пеле су се под облаке, а мајстори што одржавају сценографију мотали су се са кабловима под мишком и торбама за алат. Као предимензиониране кутије састављене од бојеног стиропора, зграде су ме окруживале, неме и празне. Пришла