Ђубре и Баба Жвала

Док облачим кошуљу са цветовима марихуане, која није моја омиљена биљка, али је лепа на кошуљи, слушам говорну поруку од Зрикавог. Жвалави је опет прсо. Прецизније, отишао у црвено. Зовем Зрикавог и питам у чему је проблем, конкретно. „Само дођи, молим те, Драгиша“, одговара кратко, а иза се чује Жвалави како крешти. Не могу да се не насмејем, јер нема ништа слађе од Жвалавог који лудује. Силазим у гаражу, седам у Бентли и излећем пун гас напоље, у нади да ћу