Избор 'партнера нижег статуса': Да ли је то нови стандард образованих жена

Од класичних бајки попут Пепељуге и принца на белом коњу, до легендарних књижевних парова као што су Елизабет Бенет и господин Дарси у роману Гордост и предрасуде Џејн Остин, идеја да жена треба да се уда за мушкарца вишег друштвеног, образовног или економског статуса дубоко је укорењена у различитим културама.

Међутим, како све више жена стичу високо образовање и постају финансијски независне, ти традиционални обрасци се мењају.

„Данас је све израженији јаз међу младима, јер има знатно више високообразованих жена него мушкараца”, каже социолошкиња Надја Штајбер са Универзитета у Бечу.

Због тога, иако многе жене желе партнере сличног образовног или социо-економског статуса, у пракси често пристају на такозвану другу најбољу опцију, што се описује као бирање партнера нижег статуса, објашњава она.

У друштвеним наукама, овај феномен познат је као „пораст хипогамије”.

• Да ли су жене све гневније
• Шта све нисмо знали о принцезама из бајки
• Без секса, брака, забављања и рађања: Шта је феминистички покрет 4Б

Шта је хипогамија?

Хипогамија означава брак или романтичну везу са особом нижег друштвеног, економског или образовног статуса од сопственог.

Супротан образац – хипергамија (веза са особом вишег статуса) – је традиционално чешћи и друштвено прихватљивији за жене.

Кроз историју, културне норме су охрабривале жене да траже партнере који су финансијски стабилнији, старији или образованији од њих.

„Историјски гледано, дечаци који су се припремали за рад су добијали више могућности за образовања од девојчица, које су код куће од мајки училе вештине домаћинства”, објашњава социолошкиња Кетрин Хаким, сарадница лондонског истраживачког центра Цивитас.

„Велика разлика у годинама и нивоу образовању између супружника омогућила је јачање патријархата.

„Једнакост у образовању мушкараца и жена је карактеристика савремених и развијених друштава”, додаје она.

Промене у статистици

Недавни подаци потврђују ове промене у друштвеном пејзажу.

Студија Истраживачког центра Пјуа (Пев) из 2023. године показала је да је 24 одсто жена у хетеросексуалним браковима у Сједињеним Америчким Државама (САД) имало виши степен образовања од њихових мужева, док је 1972. године тај проценат износио 19 одсто.

Иста студија је утврдила да су у 29 одсто бракова оба супружника имала приближно исте приходе.

Иако је и даље преовлађивао традиционални модел - мужеви су у нешто више од половине породица били главни или једини хранитељи, а ту улогу су имале жене у 16 одсто брачних заједница.

Посебно је значајно то што се удео жена које зарађују исто или више од њихових мужева скоро утростручио у последњих 50 година.

Ове промене доводе у питање традиционалне родне норме и мењају очекивања у вези са партнерским односима, често доводећи стварност у сукоб са укорењеним друштвеним уверењима.

„И док неке жене и даље траже партнере вишег социо-економског статуса, многе данас дају предност емоционалној повезаности, заједничким вредностима и међусобном поштовању у односу на традиционалне статусне симболе”, каже Мишел Беги, стручњакиња за спајање парова из агенције Игните Датинг.

„Ова промена одражава шири помак ка равноправнијим односима, у којима се више значаја придаје партнерској вези и личној срећи, него хијерархијској структури”, додаје она.

Кетрин Хаким каже да је сличан или једнак ниво образовања сада најчешћи образац у Европи и Северној Америци.

„Око половине, а понекад и до три четвртине парова наводи да има исти ниво образовања”, објашњава она.

„Око трећина жена и даље се удају за парнтере који имају виши ниво образовања, док отприлике петина мушкараца бира образованије партнерке.

„Једнак ниво образовања је стандард”.

Стандарди у свету

Иако је пораст хипогамије све видљивији у западним друштвима, хипергамија и даље преовлађује у многим деловима света.

„Хиндуистички списи наглашавају бракове унутар исте касте, али је 'анулома', брак мушкарца и жене из ниже касте дозвољен, док је 'пратилома', брак мушкарца и жене из више касте, забрањен”, објашњава Соналде Десаи, социолошкиња са Универзитета Мериленда у САД-у.

Она додаје да уговорени бракови и даље преовлађују у Индији, при чему се готово 95 одсто склапа унутар исте касте.

Према традиционалним нормама, које се и данас наглашавају у огласима за брак у новинама, и даље се очекује да младожења буде старији, виши и најмање једнако образован као млада.

„Међутим, емпиријска истраживања показују да је хипогамија, када жена ступа у брак са мање образованим мушкарцима, све чешћа”, истиче Десаи.

Иран је још један упечатљив пример, јер има једну од највиших стопа високообразованих жена на Блиском истоку.

Ипак, и даље се многи придржавају патријархалних норми.

Многе породице у Ирану и даље очекују да мушкарац буду главни хранитељи породице, због чега расте број образованих, неуданих жена које тешко проналазе „прихватљиве” партнере, наводе дописници.

Међутим, нова генерација жена све више пркоси тим традиционалним очекивањима.

Многе од њих данас дају предност сопственој независности и каријери и мењају значење партнерског односа у савременом иранском друштву.

У Кини се, пак, користи погрдни израз „схенг ну” за високообразоване жене у касним двадесетим или тридесетим годинама које су још увек неудате.

У Јапану, све већи број жена одлаже брак, или га потпуно одбацује, због финансијске независности и терета традиционалних родних улога.

С друге стране, ситуација у земљама као што су Норвешка и Шведска је другачија.

Захваљујући снажним политикама родне равноправности, великодушном породиљском одсуству и високом учешћу жена на тржишту рада, односи у којима су партнери једнаки су уобичајени у овом делу света.

„Друштвени притисци немају исту тежину у свим културама”, каже Надја Штајбер.

„[На Западу] жене које имају високо образовање, чак и ако не зарађују више од мужева, имају виши друштвени статус у вези.

„Имају утицај и учествују у доношењу заједничких одлука, док у другим културама та моћ може да буде знатно ограничена”, објашњава она.

Улога друштвених мрежа

Иако је у праски све мање случајева хипергамије, на друштвеним мрежама је и даље популарна тема, нарочито у оквиру савета за везе и трикова „како привући богатог или партнера на високом положају”.

Хипергамија је поново у средишту пажње због неких виралних трендова, као што су „пасспорт брос” – мушкарци са Запада који у иностранству траже партнерке које прихватају традиционалне родне улоге – и растући покрет „традвифе” (традиционална супруга/домаћица), у којем инфлуенсерке промовишу домаћинство и охрабрују жене да за брак траже мушкарца који има велика примања.

„Овакви покрети често одражавају носталгију за традиционалним улогама и понекад идеализују хипергамију”, каже Мишел Беги.

„Они истовремено указују на сложеност савремених љубавних односа у којима људи покушавају да ускладе личну слободу са друштвеним очекивањима, и откривају различите начине на које људи траже испуњење и срећу у партнерској вези”, додаје она.

Међутим, Надја Штајбер не верује у оживљавање родних улога из педесетих година прошлог века, које хипергамију представља не само као прихватљиву, већ и као пожељну.

„То је нешто што можда постоји у малим нишама инфлуенсера на мрежама, али то не одражава стварне демографске трендове”, истиче она.

„Да ли су жене које много зарађују реткост”

Штајбер указује и на то да када жене „бирају партнере нижег статуса”, то чешће ствара проблем мушкарцу, јер доводи у питање традиционалне представе о мушкој улози.

„Мањи је проблем то што жене пристају на мање, а већи је да ли мушкарци могу да поднесу партнерку која је образованија или успешнија од њих”, објашњава она.

Поједини социолози тврде да како расте ниво образовања жена, друштвене структуре суптилно раде на очувању традиционалних родних улога.

Примењују се механизми као што су разлике у зарадама, промовисање хонорарних послова или рада са непуним радним временом, као и радне норме које отежавају усклађивање каријере и мајчинства, чиме се учвршћује економска доминација мушкараца.

„Свуда у свету, мушкарци обично зарађују више од жена или њихових супруга, јер жене, као супруге и мајке, најчешће имају прекид у запослењу или раде скраћено радно време”, објашњава Кетрин Хаким.

„Чак и у скандинавским земљама у којима се заступа једнакост свих, мужеви у просеку и даље зарађују око три четвртине укупног прихода домаћинства.

„Жене које зарађују више од мужева и даље су изузеци, а не правило”, закључује она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.25.2025)