Где ти је сад „јуначка“ храброст којом си расписивао изборе?

Бојиш се. Да, бојиш се – рационално или не, али страх ти је ушао под кожу. 2. ЕКСПО-бизнис столећа те притиска толико да ти политичке одлуке личе на трзаје панике, а не на промишљену стратегију. 3. Не верујеш више у своју победу. Да верујеш, не би чекао ни дана – трчао би на биралишта. 4. Нада да ћеш исцрпљивањем протеста уморити народ, то је као кад покушаш дете да умириш успаванком, само што овде успаванка звучи фалш. 5. Кад чујеш реч „избори“, осећаш се као