Ко то тамо копа: Хоће ли надомак Зајечара нићи нови рудник

Широки зелени брежуљак обрастао густим шумама доминира пејзажом.

Испресецан је жутим колским путевима у чијој близини се назиру зелени и плави објекти, а нешто даље и тешка рударска механизација.

Управо ту је Малка Голаја, налазиште бакра и злата, удаљено неколико километара од рудника Чукару Пеки и исто толико од центра Зајечара, највећег града на истоку Србије.

Треба ли ту да никне нови рудник - централна је тема кампање уочи локалних избора у Зајечару 8. јуна.

На подручју Малка Голаја спроводе се „редовна геолошка истраживања&qуот;, али „у овом тренутку&qуот; не могу да кажу хоће ли бити и новог рудника, саопштили су из кинеске компаније Зиђин Мајнинг Србија у Бору у писаном одговору за ББЦ на српском.

„У овом процесу, постигнути су одређени помаци, али с обзиром да су истраживања још у раној фази, тренутно није могуће утврдити количину минералних ресурса, нити проценити да ли лежиште има економску исплативост за експлоатацију&qуот;, указују.

Рударење је „тема број један у кампањи и отуда наш назив Уједињени за спас Зајечара&qуот;, каже Миладин Крстић, један од носилаца ове опозиционе листе.

„Не видимо Зајечар у будућности као рударски град, овде треба да се развија туризам и пољопривреда&qуот;, објашњава.

На територији Зајечара уочено је више од 30 истражних бушотина, од чега је 11 активно, кажу из удружења Еко исток за ББЦ на српском.

И опозициона коалиција „Промена у коју верујемо&qуот; покренула је петицију против рударења на територији града.

„Ово је питање опстанка. Ако они (актуелна власт) победе не изборима, биће рудника&qуот;, каже Угљеша Ђуричковић из ове коалиције.

Није познато шта је „Србија договорила са Зиђином&qуот;, каже Крстић, подсећајући да су се представници компаније састајали са одлазећим градоначелником Бошком Ничићем из редова напредњака.

„Верујемо да ће у будућности и наш град осетити благодети пословања ове велике компаније на нашим просторима&qуот;, написао је Ничић после разговора са Суом Јонгдингом, генералним директором Зиђин Мајнинга за Србију, у августу 2024.

Крајем 2024. у Бору је основана компанија Малка Голаја Мајнинг, чији је већински власник управо Зиђин Мајнинг.

Владимир Виденовић, Ничићев заменик и кандидат Српске напредне странке за градоначелника, још се није огласио око налазишта Малка Голаја.

Поручио је, додуше, да на Краљевици, зајечарској парк-шуми, неће бити рудника, говорећи о машинама за које су мештани посумњали да се користе за геолошка ископавања.

„Експропријација земљишта је спроведена искључиво како би се на том месту изградио нов, модеран вртић&qуот;, рекао је Виденовић, по занимању ветеринар.

„Тренутно се не врше никакве рударске нити истражне активности на територији урбаног дела града Зајечара, нити у оквиру парк-шуме Краљевица&qуот;, тврде из Зиђина у писаном одговору за ББЦ на српском.

ББЦ новинар је неколико пута покушао да разговара са Ничићем и Виденовићем, али се до објављивања текста нису одазвали позиву.

• Има ли бојазни за Зајечарце од геолошких истраживања Краљевице, парк-шуме и симбола града
• 'Слобода креће' на изборима: Порука студентског протеста у Зајечару
• Зајечарски бастиони – Од војних утврђења из 19. века до пашњака за стоку

'Нема потврђеног рудног лежишта'

Малка Голаја је у близини Гамзиградске бање и термоминералног извора у оближњем селу Николичеву, као и једног од зајечарских бастиона, симбола града, тврђаве Краварник.

Из Зиђин Мајнинга поручују да њихова компанија „придаје велики значај очувању животне средине и екологији, као и да дубоко поштују локално културно наслеђе&qуот;.

„Компанија не предузима никакве активности које би могле угрозити било који природни или културни ресурс и стога нема никаквих разлога за забринутост грађана.

„Заштита природе и очување историјских, културних богатстава за нас су приоритети који се не доводе у питање и управо кроз све сегменте нашег рада трудимо се да помогнемо локалном становништву да их очува&qуот;, кажу из компаније.

Партнерска компанија Зиђин Мајнинга - ЕМКС Роиалити саопштила је да на налазишту Малка Голаја приближно има 2,81 милиона тона бакра са просечним садржајем од 1,87 одсто и 92 тоне злата са просечним садржајем 0,61 грам по тони.

Међутим, из компаније Зиђин кажу да у „овом тренутку немају потврђено рудно лежиште, нити доказане резерве&qуот;, будући да су у раној фази геолошког истраживања.

Вода, ваздух, земља

Недалеко од Малке Голаје је село Николичево у коме је термални извор са базеном на отвореном, ових дана без воде јер се реновира - мештани кажу, „због избора&qуот;.

„Имам 84 године и цео живот пијем ту воду&qуот;, каже једна жена у центру села.

Чула је да се у близини врше геолошка истраживања и да су неке комшије продале земљиште, али се не плаши да ће јој рудник „сићи у двориште&qуот; и „угасити извор&qуот;.

„За сада је све како треба&qуот;, додаје.

Ипак, вест о потенцијалном руднику бакра и злата забринула је многе становнике града на Црном и Белом Тимоку, па тако и Милоша Милојевића.

„Ударила ме је као маљ&qуот;, каже.

Зајечар је један од најзагађенијих градова у Србији - смештен је у котлини, а већина становника користи индивидуална ложишта.

Милојевића брине какав ће ваздух удисати уколико рудник буде отворен, али и шта ће остати од земљишта и воде коју пије, посебно ону са више од 30 градских чесама, још једног од симбола града пива и Гитаријаде.

Милица Јанкуловић годинама живи у иностранству, али је везана за источну Србију - „мултикултурални и мултиетнички&qуот; родни Зајечар, али и Бор у коме је одрастала.

Каже да „добро зна шта значи живети у рударском граду&qуот;.

„Не знам шта је горе, загађење ваздуха или то тешко свеопште песимистично расположење типично за рударске градове.

„Отварање рудника би пореметило културну динамику града, уништило реке и шуме у околини, а самим тим и читава села и насеља&qуот;, каже она.

Последњих година, упозорава, долази да убрзаног „уништавања и расељавања старих села&qуот; у околини рудника, као и целих брда и река у источној Србији.

„Зато мислим да би отварање новог рудника у близини Зајечара било катастрофално за опстанак становништва и природе овог краја&qуот;.

• Од индустријског џина Србије до „гробља фабрика&qуот;: Зајечар у раљама транзиције
• Шта стоји иза кинеских улагања на Балкану и какву ће цену Европа заиста морати да плати
• „Први мај&qуот; Пирот: Бајка са несрећним крајем

Као у басни

Колски пут до пропланка код тврђаве Краварник, одакле се пружа поглед на Малку Голају, води кроз шуму и бројне запуштене њиве.

Људи нема, тек понеко теренско возило радника на бушотинама пројури макадамом, реметећи, уз хук ветра и зрикаваца, на тренутке сабласну тишину.

Ипак, ту су други, пернати, летећи и четвороножни становници ових мирних предела - од гуштера, преко фазана и лептира, па све до корњача и зечева, као у басни.

Са друге стране брда, другачији призор - цистерне довозе и одвозе воду до импровизованих базена, док машине брује изнад бушотина.

Многе животињске и биљне врсте би, уколико буде отворен рудник, биле угрожене, сматрају еколози.

„Све је забрињавајуће, између осталог и модел рада кинеске компаније, велика експлоатација, ниске рудне ренте (пет одсто) и крчење шума које могу да доведу до појаве клизишта&qуот;, говори Аница Дојчиновић, активисткиња удружења Еко исток.

Заштита животне средине није циљ и приоритет, већ профит, тврди Јелена Анасоновић Куч.

Малка Голаја је удаљена шест километара од Зајечара и око три од Гамзиградске бање и термалних извора у Николичеву.

„Сама та чињеница је застрашујућа, а свуда около живе људи&qуот;, каже еколошка активисткиња.

Зајечар има превише потенцијала да би се „размишљало о предаји територије града Кинезима да ту граде рудник и праве рударску колонију&qуот;, сматра Угљеша Ђуричковић.

„Да нам свака четврта особа болује од рака као што се дешава у Бору, не можемо да дозволимо&qуот;, додаје.

Градске власти су септембра 2024. овластиле Зиђин Мајнинг да уреди некатегорисане, атарске путеве на територији Зајечара, што је на конференцији за новинаре касније потврдио и Бошко Ничић.

У доступном документу пише да је Зиђин Мајнинг овлашћен и да, између осталог, заступа град „у свим правним и другим радњама пред органима републичке и локалне власти&qуот;.

Потом је, почетком 2025 „Зиђин купио више од 100 хектара земље да би на њој био рудник уместо да се гаји парадајз и краставац&qуот;, тврди Ђуричковић.

Уколико опозиција преузме власт после избора, неће „превести пољопривредно у грађевинско земљиште&qуот;, меру неопходну за отварање рудника, обећава он.

• Зајечарске чесме: Када природно богатство тече на сваком кораку
• Зајечарска гитаријада - од локалног музичког такмичења до једног од најстаријих рок фестивала у Европи

'Борба Давида против Голијата'

Иако је свестан да је посреди „борба Давида против Голијата&qуот;, Милош Милојевић каже да рудника неће бити.

„Иако је већина Зајечараца против било каквих рудника и бушотина, апатија је јака и као да не верују да је ово све могуће&qуот;, страхује он.

Отварањем рудника би мештанима краткорочно скочио стандард, те неки „виде у томе неку шансу за бољи живот&qуот;.

„Оно што не виде јесте да ће то бити кратког даха, а експлоатација брза и ефикасна, па се питање само намеће - шта ће остати после тога?&qуот;, пита се Милојевић.

Удружење Еко исток позива да се изгласа „забрана (мораторијум) ископавања и истраживања обојених метала&qуот; уз сакупљање потписа подршке и петиције који би овој одлуци дали „друштвено-политички легитимитет&qуот;.

Милица Јанкуловић сматра да би „за свеопште добро било боље да се другачије осмисли будућност града&qуот; и улаже у „здравије пројекте од којих би сви имали користи.&qуот;

„Зајечар има пуно потенцијала и било би страшно уништити овај град зарад користи малог броја људи&qуот;, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

О РУДНИЦИМА У СРБИЈИ

• Зашто се минира планина изнад Мајданпека и ко су 'герилци' са Старице
• О руднику и цијаниду: Хоће ли „златна грозница&qуот; разболети Хомољске планине
• „Највише се плашим државе&qуот; - мештани села у околини Бора остају без воде, док им куће пуцају
• Који су активни, а који напуштени рудници метала у Србији
• Хоће ли се у Србији ипак копати литијум
• Све што треба да знате о бору, пратиоцу литијума у долини Јадра

(ББЦ Невс, 05.30.2025)