POGLED SA MIŠELUKA: Gospodin Begešar
RTV pre 1 dan | RTV (Ilija Tucić)
NOVI SAD - Kada je februara 1957. na velikoj audiciji od 240 kandidata odabrao 20 najboljih tamburaša, kompozitor Sava Vukosavljev je verovatno znao da čini nešto značajno. S pojavom Velikog tamburaškog orkestra Radio Novog Sada, više i doslovno ništa nije bilo isto. Na jednoj strani, tamburaška muzika dobila je čvrste standarde, kompaktan zvuk i prvi put – profesionalan orkestar koji može da zadovolji sve potrebe radio programa. Na drugoj strani, nošen popularnošću radijskih i televizijskih programa
Sudbina je htela da se upravo u epohi Save Vukosavljeva dogode još dve stvari koje će cementirati tamburašku muziku kakvom je danas doživljavamo. Najpre, unutar orkestra izdvojiće se jedno ime koje će dosegnuti neverovatne visine. On, Janika Balaž, iz Lukinog sela, sa svojom osmočlanom bandom tamburaša dospeće pred englesku kraljicu Elizabetu, a u pariskoj "Olimpiji“ nastupaće na bis – 36 puta. A gde je dvoje, tu je i treće. Godine 1971. pred publiku je izašla
