Analogno detinjstvo
Velike priče pre 1 dan | Piše Ana Vučković
Rasplakala sam se nedavno, jer mi dete kreće u školu, i jedan period se završava, rano detinjstvo je gotovo, neće biti više te potpune blaženosti i naivnosti, dete će saznati i za Gazu, i za bolesti koje nisu samo grip
Nekad se dese mala čuda, ništa veliko što će promeniti svet, ali neke tanane koincidencije, koje čoveka uvere da postoji neki dublji smisao i da mu život nešto sugeriše, možda ne neku transformativnu ideju, ali bar temu za Velike priče. A to nije malo. Znate onaj paradoks, da kad prvi put u životu čujete neku reč, da je narednih dana nalazite svuda, da vas ona opseda i traži, da je izgovaraju ljudi oko vas ili je odjednom na kajronu. Tako mi se poklopila
