BBC vesti na srpskom

Шта могу страни студенти после Трампове одлуке да им укине визе

Инострани студенти у Америци суочавају се са неизвесношћу услед мера Доналда Трампа које би могле да им онемогуће студије, али решење би могло да се крије у другим земљама света.

BBC News 02.06.2025  |  Ребека Торн - ББЦ новинарка
Protest ispred kampusa Univerziteta Harvard 27. maja
Гетти Имагес
Студенти Универзитета Харварда су 27. маја одржали скуп подршке страним студентима

Студенти широм света су забринути и суочавају се са неизвесношћу, јер администрација председника Сједињених Држава (САД) Доналда Трампа планира да привремено обустави заказивање разговора за издавање америчке студентске визе.

Званичним дописом, у који је увид имала телевизијска и радио мрежа ЦБС, амерички партнер ББЦ-ја, налаже се привремена обустава заказивања термина, док Стејт департмент припрема појачану проверу друштвених мрежа подносилаца захтева за студентске визе и визе за размену студената.

Ова мера је део шире кампање Трампа против неких од најелитнијих америчких универзитета које он сматра превише либералним.

Покушава да забрани Универзитету Харварду да уписује стране студенте, оптужујући га да не чини довољно на сузбијању антисемитизма на универзитету.

Харвард је поднео тужбу, а судија је за сада обуставио спровођење Трампове забране.

На које студенте мере највише утичу?

Према наводима организације која прикупља податке о страним студентима Опен Доорс, у академској години 2023/24. на америчким колеџима било је уписано више од 1,1 милион страних студената из више од 210 земаља.

Највише страних студената у САД-у било је из Индије - више од 330.000.

На другом месту били су студенти из Кине, 280.000, а затим из Јужне Кореје, Канаде, са Тајвана, из Вијетнама, Нигерије, Бангладеша, Бразила, и Непала.

Међутим, амерички државни секретар Марко Рубио је 28. маја изјавио да ће Трампова администрација „агресивно укидати визе кинеским студентима, укључујући оне повезане са Комунистичком партијом Кине и оне који студирају областима од стратешког значаја”.

Тај план предвиђа и додатно пооштравање критеријума ради спровођења појачане контроле будућих подносилаца захтева из Кине и Хонгконга.

Није познато колико кинеских студената у Америци би могло да буде погођено овим мерама.

Кина је саопштила да „снажно протестује” против ове одлуке и позвала је САД да се конструктивније понашају у билатералним односима.

Трампова администрација већ је начинила кораке ка депортацији одређеног броја страних студената, док је хиљадама других укинула визе.

Крајем марта Рубио је изјавио да су САД укинуле најмање 300 виза страним студентима у склопу Трампових напора да сузбије пропалестинске протесте на универзитетима.

Рубио није рекао из којих земаља су ти студенти.

Универзитет Харвард у судском поднеску навео да би укидање акредитације за пријем страних студената нанело универзитету непоправљиву штету.

У изјави достављеној суду, директорка канцеларије за међународну сарадњу Харварда, Морин Мартин, истакла је да ова одлука изазива „озбиљну емоционалну патњу” студентима и академском особљу.

Саопштила је да студенти нису присуствовали церемонији доделе диплома и да су отказали путовања у иностранство, а да су неки тражили премештај на друге факултете.

Према судским документима, неки су у страху да би могли да буду присиљени да се врате у земље где их очекују оружани сукоби или политички прогон.

Studenti Harvarda na protestu
Реутерс
Амерички студенти су на Универзитету Харвард одржали скуп подршке њиховим колегама из иностранства

Последице по САД биће озбиљне, сматра професор емеритус Вилијам Брустин, истакнути стручњак за међународну стратегију у високом образовању.

„Харвард ће се некако снаћи. Биће тешко, али оно што мене брине су државни универзитети, који у великој мери зависе од страних студената због прихода од школарина”, каже он.

„Такође, способност страних студената да доносе различите погледе на свет је оно где ће се заиста осетити последице”, додаје Брустин.

Друге могућности за студирање

Ulaz u zgradu Univerziteta Harvard
Гетти Имагес

Последњих година, Канада, Уједињено Краљевство (УК) и Аустралија такође привлаче значајан број страних студената.

Међутим, тај број је у последње време знатно опао услед драстичних промена закона о имиграцији.

На пример, Канада је увела строже захтеве за доказивање финансијске способности страних студената у оквиру напора да ограничи имиграцију.

УК, где се налазе престижни универзитети, попут Оксфорда и Кембриџа, такође је почело да ограничава могућности за стране студенте.

Ограничења за студентске визе ступила су на снагу у јануару 2024. године, што значи да постдипломцима није дозвољено да доводе издржаване чланове породице у УК, а новим студентима је забрањено да прелазе на радну визу пре завршетка студија.

Аустралија, једна од земаља где има највише страних студената на свету, такође је увела квоту за број страних студената, настојећи тиме да смањи укупну имиграцију на ниво пре пандемије корона вируса.

Једна од последица могла би да буде да студенти одлуче да остану у њиховим домовинама, каже професор Брустин, јер све више земаља улаже у сопствене образовне системе.

Међутим, можда и неће морати да остају код куће.

Шта нуде друге земље?

Садашњи развој догађаја у САД-у за многе универзитете представља прилику, с обзиром да се у великој мери за финансирање ослањају на стране студенте који често плаћају више школарине од домаћих студената.

Шеф локалне владе Хонгконга, Џон Ли, изјавио је да ће „радо прихватити” све студенте које је „дискриминисала америчка политика, који имају потешкоћа да студирају или да наставе школовање на америчким универзитетима”.

„Влада и високообразовне институције у Хонгконгу пружиће сву неопходну помоћ студентима који одлуче да школовање наставе управо овде”, рекао је Ли.

И друге образовне институције у Азији, међу којима су Универзитет Санвеј у Малезији, отвориле су врата страним студентима који би иначе студирали у САД-у.

„Имамо партнерство са Државним универзитетом Аризоне (АСУ), што значи да можемо да омогућимо пренос свих ваших положених испита са Харварда на АСУ, или чак на неки од програма на нашем универзитету, па можете да добијете и британску диплому Универзитета у Ланкастеру”, каже Елизабет Ли, извршна директорка Санвеј групе за образовање, на пословној друштвеној мрежи Линкдину.

Studenti poziraju u diplomskim togama u centru Londona
Гетти Имагес
Студенти позирају у дипломским тогама у центру Лондона

У Европи, Немачка постаје све популарнија земља за стране студенте који траже алтернативу за школовање у САД-у.

Према процени Немачке службе за академску размену, очекује се да ће земља у 2025. години имати више од 400.000 страних студената.

У марту прошле године уведене су нове мере које омогућавају студентима изван Европске уније да раде до 20 сати недељно, што је двоструко више у односу на раније дозвољених 10 сати.

Иако је и Немачка повећала захтеве за финансијску способности при упису, то повећање није ни приближно износу који захтевају Канада и Аустралија.

Професор Брустин каже да се светско тржиште високог образовања у последњих 15 година суштински променило, тако да сада страни студенти имају много могућности и земаља у којима могу да се школују.

„Многи универзитети у Малезији су врхунски, а мислим и да је Аустралија и даље реална опција”.

„У Француској се издвајају значајна средства да се привуку врхунски професори који размишљају да напусте САД, тако да мислим да је Европа и даље у игри.

„Али посебно истичем оно што се дешава у источној и југоисточној Азији, јер је то тренутно најдинамичнији регион на свету”, каже Брустин.

Да ли је могуће пребацивање на огранке универзитета у иностранству?

Професор Брустин очекује да ће идеја о отварању „огранака универзитета” у иностранству бити све популарнија.

„Знам да британски универзитети то дуго раде, као и универзитети у Малезији”, каже он.

„И упркос ономе што се тренутно дешава у САД-у, постоје такви примери, попут ангажмана Технолошког института Илиноиса у Индији и Кини”.

Универзитет Харвард на званичној интернет страници наводи да нуди могућности за студије у иностранству у више од 50 земаља, међу којима су Аргентина, Енглеска, Кореја, Сенегал, и Бразил.

Међутим, још није објављено да ли ће студентима бити омогућено да наставе школовање у неким од ових земаља, уколико Трампова забрана ступи на снагу.

Погледајте видео: Ко је Доналд Трамп

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.02.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Спорт, најновије вести »