Diptih, početak
Danas pre 1 dan | Veselin Marković
Vrhovima prstiju ovlašno sam držao zvekir, izduženu i glatku srebrnu alku, a zatim ga polako i nečujno spustio na vrata.
Okrenuo sam se i pogledao šljunčanu stazu kojom sam stigao. Vijugala je između leja, a na polovini puta kroz veliko dvorište nakratko se širila u trg da bi obujmila presahlu fontanu od posivelog kamena, okruženu ljubičastim geranijumima. Usplahireno cvrkutanje je dopiralo odnekud, verovatno iz žbunja koje je dopola zaklanjalo rešetke ograde. Nije bilo vruće, ali morao sam da izvadim maramicu i obrišem znoj sa čela. Sve umorniji nakon neprospavane noći, poželeo sam
