Nemiri u Los Anđelesu: Masovna hapšenja, Tramp kaže da će grad biti 'oslobođen'

Posle petog dana nasilnih protesta u Los Anđelesu policija je izvršila „masovna hapšenja", a gradonačelnica Karen Bas uvela je noćni policijski čas u relativno malom delu centra grada.

Policijski čas, koji je na snazi od osam uveče do šest sati ujutru, uveden je jer su razne firme vandalozovane i pljačkane, obrazložila je ona.

Protesti koji su počeli 6. juna zbog racija na ilegalne migrante, proširili su se na najmanje deset američkih gradova.

Imigracioni službenici nastavili su racije, a u tome ih štite pripadnici Nacionalne garde koje je američki predsednik Donald Tramp poslao da pomognu u gušenju protesta i uspostavljanju reda.

„Oslobodićemo grad", poručio je Tramp, koji je reagovao na nasilne proteste i napade na policiju prethodnih dana slanjem nekoliko hiljada pripadnika Nacionalne garde i 700 marinaca.

Gevin Njusom, guverner Kalifornije, osudio je poteze Bele kuće i optužio Trampa za podsticanje nasilja i „napad na demokratiju".

„Slanje obučenih vojnika na ulice je bez presedana i preti samoj suštini naše demokratije", rekao je Njusom u televizijskom obraćanju.

Njusom, koji je iz Demokratske stranke, pokušao je sudskom tužbom da blokira raspoređivanje vojske, ali mu je odbijena.

Obraćajući se pripadnicima američke vojske u vojnoj bazi u Severnoj Karolini, Tramp je proteste nazvao „potpunim napadom na mir i javni red".

Protesti protiv imigracionih racija proširili su se iz Los Anđelesa na najmanje još 10 američkih gradova, među kojima su Njujork, Atlanta, Čikago, Dalas, Ostin, Filadelfija i San Francisko.

Uprkos napetostima, istraživanje pokazuje da više od polovine Amerikanaca podržava Trampovu imigracionu politiku.

• Da li bi Tramp stvarno mogao da deportuje milione
• Kome je sve Tramp zabranio ulazak u Ameriku
• Kako bi Amerika izgledala bez imigranata

Posle višednevnih nasilnih protesta, Tramp je naredio da se osim nekoliko hiljada pripadnika Nacionalne garde, u Los Anđeles pošalje i 700 marinaca, poručujući da će oni koji protestuju i protive se akcijama protiv ilegalnih imigranata biti „pogođeni jače nego ikad".

Nije uobičajeno da američka vojska ima bilo kakvu ulogu u sprovođenju zakona u zemlji.

Ipak, oko 54 odsto Amerikanaca kaže da odobrava Trampovu politiku deportacije, a 50 njih se slaže sa načinom na koji se nosi sa imigracijom pokazuje anketa CBS News/YouGov sprovedena početkom juna, pre nego što su protesti počeli.

Kako su počeli nemiri?

Nakon što su agenti federalne službe za imigracije uhapsili blizu 120 ljudi u Los Anđelesu prethodne nedelje, a samo 6. juna njih 44, delovi ovog kalifornijskog grada pretvoreni su u ratnu zonu.

Masovna hapšenja izazvala su proteste, posebno u Paramauntu, predgrađu Los Anđelesa, gde je 80 odsto stanovništva latinoameričkog porekla.

Pročitajte reportažu BBC novinarke iz Paramaunta OVDE.

Protesti su se pretvorili u nasilje i žestok obračun policije i demonstranata, posle čega je Tramp naredio raspoređivanje snaga Nacionalne garde.

Zgrada federalne vlade u centru Los Anđelesa potom je postala žarište demonstracija, nakon što su se pojavile tvrdnje da se pritvoreni navodno nalaze u tom objektu.

Policija je upozorila da je centar Los Anđelesa sada „zona nezakonitog okupljanja".

Na ulicama su vidljiva zapaljena vozila, a bilo je i izveštaja o pljačkama.

Desetine ljudi je uhapšeno u Los Anđelesu posle višednevnih nasilnih protesta.

Reagovala je i predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum koja je osudila Trampove poteze.

Imigracione racije su pojačane pod administracijom predsednika Trampa, koja je prošlog meseca zatražila od saveznih agenata da hapse 3.000 ljudi dnevno.

Postoji zabrinutost da bi protesti mogli da se prošire na druge veće gradove u Americi.

Bivši guverner Njujorka Endjru Kuomo kaže da bi njegov rodni grad mogao biti sledeći.

„Verujem da će biti gore i da će to biti Njujork", rekao je Kuomo za Blumberg radio.

Guverner Kalifornije Njusom je osudio racije kao „okrutne".

Iz Bele kuće su potom odgovorili guverneru Kalifornije.

„Njusomova tvrdnja da u Los Anđelesu nije bilo problema pre nego što je predsednik Tramp intervenisao je očigledna laž.

„Svi su videli haos, nasilje i bezakonje osim, ​​naravno, ako Gevin Njusom ne misli da ništa od toga nije problem", navodi se u saopštenju Bele kuće.

Tramp je rekao da su „nekada veliki američki grad" preuzeli ilegalni imigranti.

„Nasilne, buntovne rulje napadaju naše federalne agente u pokušaju da poremete operacije deportacije, ali ovi neredi samo jačaju našu odlučnost", napisao je američki predsednik.

Rekao je da je naložio sekretarima za nacionalnu bezbednost i odbranu, kao i državnoj tužiteljki Pam Bondi, da „preduzmu sve neophodne mere kako bi oslobodili Los Anđeles od najezde migranata i okončali nemire".

„Red će biti uspostavljen, ilegalni imigranti će biti proterani, a Los Anđeles će biti oslobođen", poručio je Tramp.

Policija Los Anđelesa je saopštila i da je tokom vikenda korišćeno više od 600 gumenih metaka i drugih manje smrtonosnih metaka.

Tramp je ranije rekao da je njegova odluka da pošalje Nacionalnu gardu sprečila grad da „izgori".

„Gledate iste snimke kao i ja: automobili koji gore, ljudi se bune, mi smo to zaustavili", rekao je predsednik. „Osećam da nismo imali izbora."

Posle nekoliko dana sukoba, centar Los Anđelesa je u haosu.

Ulice su prekrivene razbijenim flašama, kamenjem, zapaljenim automobilima.

Skoro svaka zgrada je iscrtana je grafitima protiv Agencije za imigraciju i policije Los Anđelesa.

„Odluka o slanju Nacionalne garde da se nosi sa nasilnim, podstaknutim neredima u Kaliforniji je bila sjajna", napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social.

„Da to nismo uradili, Los Anđeles bi bio potpuno zbrisan", dodao je.

Ljude koje protestuju nazvao je „pobunjenicima koji bi trebalo bi da budu u zatvoru".

Ovo je prvi put od 1965. godine da je predsednik poslao trupe Nacionalne garde u neki američki grad bez odobrenja guvernera.

Američki marinci su ranije bili raspoređeni u zemlji za velike katastrofe poput uragana Katrina 2005. i napada 11. septembra 2001. godine.

Trampova administracija do sada nije pokrenula Zakon o pobuni, koji bi omogućio njegovim raspoređenim trupama da direktno učestvuju u civilnom policijskom radu.

Tužilac okruga Los Anđeles ponovio je stav državnih vlasti da dodatno raspoređivanje nije bilo potrebno.

„Nismo došli do tačke u kojoj lokalne snage reda prevazilaze mogućnosti da se nose sa situacijom", rekao je okružni tužilac Natan Hočman za BBC.

Samo „mali deo" stanovništva tog područja zapravo protestuje, a još manji broj je prekršio zakon, dodao je on.

Šta je Nacionalna garda i ima li predsednik pravo da ih pozove?

Nacionalna garda je poseban deo američke vojske koji odgovara guvernerima država, a ponekad i predsedniku.

Iako je u početku bila 'strateška rezerva" vojske, garda je izrasle u ključnog saradnika u vojnim operacijama.

Svih 50 država, Vašington i američke teritorije Guam, Portoriko i Devičanska ostrva, imaju sopstvene jedinice Nacionalne garde vojske, pa tako ukupno postoje 54 jedinice.

Državne snage se obično aktiviraju na zahtev guvernera.

Tramp se pozvao na retko korišćeni savezni zakon, tvrdeći da protesti predstavljaju „oblik pobune protiv autoriteta vlade Sjedinjenih Država".

Prema saveznim zakonima, predsednik može da upotrebi Nacionalnu gardu, odnosno državne bezbednosne službe u slučaju „pobune ili pretnje pobunom" protiv federalnih vlasti.

Tramp je iskoristio to ovlašćenje, poslavši 2.000 vojnika Nacionalne garde u Los Anđeles.

U saopštenju Bele kuće se navodi da će pripadnici Nacionalne garde biti raspoređeni 60 dana, a konačna odluka ostaje na sekretaru odbrane SAD.

Ipak, nije prvi put u istoriji SAD da predsednik posegne vojskom radi uspostavljanja reda.

Oko 1.500 marinaca je bilo raspoređeno u Los Anđelesu tokom nereda u maju 1992. godine, izazvanih oslobađajućom presudopm četvorice belih policajaca za premlaćivanje crnca Rodnija Kinga.

Tadašnji predsednik, Džordž H. V. Buš, koristio je mehanizam nazvan Zakon o pobuni da bi rasporedio marince.

Ovaj zakon daje predsedniku ovlašćenje da koristi vojne jedinice kako bi pomogao civilnim vlastima, recimo u sprovođenju zakona.

„Učešće federalne vojske u sprovođenju civilnog zakona poput ovog bilo je retko, posebno u poslednjih pola veka", kažu iz Brenan centra za pravdu.

Zakon o pobuni treba koristiti „samo u krizi" kada civilne vlasti ne mogu da je stave pod kotrolu, dodaju iz ovog centra.

Ali, dodaje se, pošto zakon ne definiše jasno situacije u kojima se može koristiti, daje predsedniku „značajnu moć" da odluči kada i gde će rasporediti vojne jedinice na američkom tlu.

Odluci Trampa o raspoređivanju pripadnika Nacionalne garde usprotivio se guverner Kalifornije Gevin Njusom.

„Savezna vlada preuzima kontrolu nad Nacionalnom gardom Kalifornije i raspoređuje 2.000 vojnika u Los Anđeles - ne zato što nedostaje organa reda, već zato što žele spektakl.

„Nemojte im ga pružiti. Nikada ne koristite nasilje, mirno protestujte", poručio je Njusom.

Na početku drugog predsedničkog mandata, Tramp je doneo niz oštrih mera protiv migranata, potvrđujući ranije objavljenu nameru da deportuje milione bez legalnih papira.

Pogledajte: Gumeni metak u australijsku novinarku tokom javljanja uživo sa protesta u Los Anđelesu

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE

Pogledajte fotografije iz Los Anđelesa:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Amerika zaustavlja odobravanje viza studentima
• Šta mogu strani studenti posle Trampove odluke da im ukine vize
• Obračun Bele kuće i Harvarda oko međunarodnih studenata

(BBC News, 06.11.2025)