Представљен пројекат подршке учешћу у програмима ЕУ, почињу обуке о пројектима
Србија кроз знање и припремљеност треба да искористи све што програми Европске уније (ЕУ) нуде и да тако убрза своју интеграцију, а подносиоци пројеката ће, уз помоћ новог пројекта, на систематичнији начин користити могућности које им се нуде, саопштили су данас руководиоци пројекта "Подршка учешћу у програмима Уније".
Пројекат су, у Европској кући у Београду, представили званичници Делегације ЕУ у Србији и Министарства за европске интеграције (МЕИ), као и представници организације "НИРАС", а он би требало да траје до половине 2027. године, рекао је Владимир Пандуров, вођа тима пројекта.
Пандуров је рекао да је нови пројекат прилика институцијама и државама чланицама ЕУ за размену знања и добру праксу, а кандидатима за чланство за усвајање европских вредности.
"Учешће у програмима не доноси само средства, већ и знања и искуства, промену начина размишљања, радње и сарадње, а то је потребно друштву које се припрема за чланство у ЕУ. Међутим, да би Србија у потпуности искористила потецијал, потребно је да унапреди неколико кључних обасти, попут координације контакт тачака у министарствима и системске подршке. Обуке и техничка помоћ морају бити континуирани, јер једино добро припремљени актери могу успешно учествовати у програмима, а њихова видљивост треба да се унапреди", рекао је он.
Пројекат ће организовати обуке и тренинге за институције и националне контакт тачке, а он треба и да анализира изазове и понуди решења за искоришћавање средстава која се пројектима добијају, рекао је Рихард Маша, шеф Одељења за кооперацију Делегације ЕУ у Србији.
Током обука, које ће се организовати у више градова у Србији, руководиоци пројекта ће радити са са организацијама цивилног друштва, универзитетима и предузећима, а њихов циљ је да они који желе да обезбеде финансирање сазнају који програми ЕУ су им на располагању, као и како да се за њих пријаве и искористе њихове могућности.
"Ми се кроз пројекте повезујемо са најбољим и најуспешнијим организацијама у Европи и долазимо до искустава која ће нам бити кључна када постанемо чланица ЕУ", додао је Пандуров.
Србија тренутно учествује у 11 програма ЕУ, међу којима су "Еразмус" (Ерасмус) намењен студентима, "Креативна Европа" (Цреативе Еуропе) намењен медијима и установама културе и "Хоризонт Европа" (Хоризон Еуропе).
Шеф одсека за спровођење пројеката у МЕИ Стефан Југовић рекао је да Србија, поред постојећих програма, може да учествује у још четири до пет пројеката.
"Овај пројекат је настао из потребе да се систематичније приступи програмима, као и да се они боље представе јавности, а један од највећих проблема је мањак информација код контакт тачака у министарствима, као и велика флуктуација запослених. Потенцијални апликанти треба да се обавесте о програмима", рекао је Југовић и додао да корист учешћа Србије у програмима ЕУ није само финансијска.
"Много је важнија хоризонтална интеграција са регионом и институцијама ЕУ, а организације цивилног друштва и научне институције се програмима повезују и едукују о начинима да повуку средства, односно да се припреме за чланство Србије у ЕУ, где су фондови значајно већи", додао је Југовић.
Програми ЕУ су посебни инструменти ЕУ којима се финансирају различите тематске области, а они су отворени за институције ,предузећа и грађане, док је циљ новог пројекта да се добри резултати програма повећају, као и да се обезбеди децентралиација, рекао је Пандуров.
"Највише пројеката долази из Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца, а пројектом желимо да програме пребацимо на мање градове и општине, као и руралне заједнице", додао је он.
Пандуров је додао да се Србија користи као пример за повлачење средстава по глави становника, као и да у учествовању у неким програмима предњачи на Западном Балкану.
"У конкуренцији која је прилично јака, као научно-истраживачки сектор смо на завидном нивоу. Многе организације из Србије су спремне да буду партнери, али не и да изађу на мегдан у већим конзорцијумима. Нови корак који треба да се направи је да се организације које постоје већ дуго одваже и крену у правцу који је захтеван. Спремни смо да пружимо директну техничку подршку апликантима", рекао је Пандуров.
На питање како оцењује коришћење ЕУ фондова у Србији, Маша је рекао да је Србија највећи корисник инфраструктурних пројеката за Западни балкан, као и да има велике прилике у следеће две до три године.
Цео видео материјал погледајте ОВДЕ.
(Бета, 17.06.2025)
