“2. јул 1995, Атина: Најважнији датум у нашим животима”
Велике приче 02.07.2025 | Пише Милош Јовановић
Те вечери Александар Ђорђевић и његови другови играли су за све нас. Нису се они обазирали на халу у којој је безмало свако – а поготово домаћи – навијао против момака у белим дресовима. На Википедијиној страници је неки Литванац ваљда написао да то "нема везе са тиме што су Грци претходно изгубили од Југословена, већ зато што су били фрапирани лошим суђењем"
Сећате ли се ви свог пунолетства? Већина људи за свој осамнаести рођендан уприличи неку свечаност. Буде прослава, дођу људи, родитељи се отворе, ваља се – ипак је то велика ствар. Попије се ваше прво легално пиће, пушта се музика, тако, буде весело. Ја се свог пунолетства и те како сећам. Али постоји једна зачкољица у свему томе. Ја сам постао пунолетан са непуних 15 година. Тачније, фалило ми је седам дана до те петнаесте. Било је то другог јула 1995. када
