Чему служе теорије завере?

Кад бих данас правила лексикон, знаш оно што је било модерно кад смо били клинци, па смо се једни другима „уписивали у лексикон”, не бих постављала питања типа коју музику слушаш („страну”), које ти је омиљено пиће („цоца-цола”, коју смо деведесетих гледали само на ТВ-у), омиљено јело („пизза”). Не знам да ли бих одолела да питам „шта мислиш о власнику лексикона”, јер его увек тражи мало тапшања по рамену, па зар не? Оно што бих сигурно питала, поред ствари