Бард у покрету

Година 1984, лето. Стари бенедиктински самостан, манастир много доцније претворен у хотел на острвцету Света Марија, на Мљету. Увече, на тераси, моја тадашња девојка и ја играмо реми, занети, можда производимо и нешто више буке. Изненада, нашем столу прилази средовечан, сед, омањи човек са брковима и наочарима. Подижем главу: благ, учинило ми се, шеретски осмех на његовом иначе строгом, отменом лицу правилних црта. Препознао сам га. Џентлменски, прво руку