Десет година без Арсена Дедића
Велике приче 16.08.2025 | Пише Анте Томић
Био је и њежан и окрутан. И трагичан и комичан. И саблажњујуће прост, грези шибенски тежак, и бескрајно фин, аристократски рафиниран. Рањив и осјетљив, а отрован, опаког језика
Моја омиљена згода с Арсеном Дедићем. Прије тринаест година, у српњу 2002, управо је био изашао албум “Кинотека”, на којему је онај затрављујуће лијепи, сентиментални и смијешни “Посљедњи танго у Ђеврскама”, предложио сам Жељку Жутелији, тада главном уреднику хрватског Плаибоиа, велики биографски интервју с нашим прослављеним шансоњером, а Жусу се то, јасно, свидјело. Назвао сам затим шансоњера и он је пристао. Наручио ме идуће сриједе у Шибенику. Мања је
