Ubi me sekiracija

Ubi me neka sekiracija. Probudio sam se i na metar i po od moje kabine i mog kreveta vidim more. More mirno, a ja gladan. Trebalo bi mi možda pet ili šest metara do stola postavljenog za doručak. Ležeći razmišljam o prolaznosti života. Pitam se da li da idem na doručak ili u vodu, ili prvo u vodu, pa na doručak? Nalazim rešenje: dva zalogaja samo da zavaram glad. Polako zatim svojih 100kg spuštam niz mesingane stepenice, da znam da skačem na glavu – skočio bih.