Уби ме секирација

Уби ме нека секирација. Пробудио сам се и на метар и по од моје кабине и мог кревета видим море. Море мирно, а ја гладан. Требало би ми можда пет или шест метара до стола постављеног за доручак. Лежећи размишљам о пролазности живота. Питам се да ли да идем на доручак или у воду, или прво у воду, па на доручак? Налазим решење: два залогаја само да заварам глад. Полако затим својих 100кг спуштам низ месингане степенице, да знам да скачем на главу – скочио бих.