Упознајте Ригу: Ушушкана лука, стара калдрма и спор око совјетских трагова

Слику шарених зграда неуједначених висина пресецају велика стамбена насеља сивих фасада насталих током совјетског периода.

Тај необичан архитектонски мозаик употпуњују модерне сталне грађевине и дрвени објекти који датирају још из 13. века.

Баш тада је основан овај мали и ушушкани град Рига, престоница Летоније, и некада важна трговачка лука на Балтику.

Летонија је после Другог светског рата била једна од совјетских република, а од 2004. је чланица Европске уније (ЕУ), што је за Едуардса Лукјановича, становника Риге, „најбоља ствар&qуот; која им се десила последњих деценија.

„Не чекамо визе, можемо да путујемо где год желимо и добро смо повезани са остатком света, имамо директне летове за готове све веће градове&qуот;, каже задовољно за ББЦ на српском.

Али ту наизглед идиличну слику квари - политика.

Летонија је стекла независност пре 35 година и трагови Совјетског Савеза (СССР) и даље се назиру у говору, начину одевања и појединим споменицима.

Али од 2022. када је Русија покренула инвазију на Украјину, Летонцима није дозвољено да имају двојно руско држављанство.

Више од 62 одсто људи се идентификује као Летонци, док четвртина за себе кажу да су Руси.

„Људи су мењали држављанства да не би имали проблема.

„Некада је 40 одсто људи говорило руски, сада је та бројка преполовљена&qуот;, каже Лукјанович.

Он је ишао у руску приватну школу, где је на летонском учио само књижевност, али 2004. године дошло је до реформе образовног система.

Чак и у школама националних мањина 60 одсто предмета мора да се предаје на летонском.

„Руска заједница је протестовала, али је закон ипак усвојен&qуот;, прича.

Последње три године, руски медијски канали су забрањени, а свака јавна подршка рату у Украјини или руској агресији могу да доведу до кривичног гоњења.

Било је најава и да ће споменици за које се сматра да величају стари Совјетски Савез бити уклоњени.

На том списку био је и велелепни споменик Победи у једном парку у Риги, али и даље је ту у друштву војника озбиљних лица, у зеленим униформама.

Управо надомак њега сведочили смо како полицијаци спречавају младића да пушта чувену руску народну песму Каћушка.

Политика ипак није међу главним темама код Летонаца, зато што се „више од две деценије смењују иста лица&qуот;, утисак је Лукјановича.

„Прелазе из странке у странку, мењају се коалиције, али програми су после избора исти.

„Привидна подела на левицу и десницу постоји, али то се у пракси брише&qуот;, додаје.

Слично као у Србији, помислих.

Десничари су проруски орјентисани, а левичари пролетонски.

„Летонци упозоравају да треба да се сачува држава и да се не дозволи да Руси опет дођу, а партије центра наводно покушавају да уједине друштво&qуот;, објашњава ми политичку сцену његове државе.

Ипак, Летонија је прва ЕУ држава која има геј председника - Едгарса Ринкевичса.

Веће плате, а цене као у Србији

Када се збаци тај политички плашт види се да је Рига град уређених и великих паркова, док су улице гланц чисте.

На путу до старог чворишта града спазићете ришки универзитет основан после Првог светског рата 1919.

Мото му је За науку и отаџбину, а годишње прими око 15.000 студената.

У његовој близини је и импозантна зграда Народног музеја коју чувају два велика стабла и неколико жутих стубова.

У старом граду добродошлицу вам желе начичкани пабови.

„Као у Лондону&qуот;, запажа мој колега и сапутник на овом путовању Слободан Маричић.

У продавници се уредно чека ред, а слично је и у апотекама и нико не ускаче са нама добро познатом реченицом: 'Само да нешто питам'.

Лекови су им јефтинији него у Србији, а храна и пиће коштају слично као у Београду, иако су им просечне плате веће.

У Србији је у јуну просечна плата била нешто виша од 1.200 евра, 500 евра мања него у Летонији.

Попут многих европских престоница и у Риги су се последњих деценија одомаћиле иностране кухиње.

Међу традиционалним јелима им је хладна супа од цвекле, око чијег порекла се споре са суседним Литванцима.

Али се ривалство, рекло би се ту прекида, јер се комшије из две балтичке земље на улицама поздрављају срдачно.

Погледајте видео - ББЦ на српском вас води кроз Ригу

Ришки Кројецберг

Летонска престоница је домаћин Европског првенства у кошарци, а претходно је била давне 1937.

Тако сам и започела разговор са Илоном Тоском, мајком петогодишње девојчице која је стрпљиво чекала на седишту до прозора да полетимо из Цириха, помно слушајући наш разговор.

Илона не прати спорт, јер нема времена, али је поносна што се првенство одржава баш у њеном родном граду.

„Рига је мала, обићи ћеш је за дан, мирно је то место.

„Живимо сасвим добро и свако гледа своја посла&qуот;, каже ми кратко.

ББЦ екипа смештана је релативно близу центра града, у мирном кварту, куда пролазе трамваји и тролејбуси.

У преподневним часовима готово да никог нема на улици, а и ако сретнете неког, примећује се нека лежерност у ходању.

Летонци воле електричне тротинете, а користе их и туристи.

Ова зелена превозна средства тек се појаве ниоткуда на тротоару или улици.

На неколико минута хода, у остацима некадашње фабрике, одвија се потпуно други свет - заглављен у 1980-им.

Неколико пабова у низу, лампиони на гранама - урбана област и простор за изласке.

Подсећа на Цетињску улицу у центру Београду или део у Берлину звани Кројцберг.

Разноврсна скупина се ту окупља - од тек стасалих тињеџера који једва да могу да попију пиво, до мало старијих који диване и уживају, одевени у широке панталоне, папуче и кошуље.

Када га напустите, поново се враћате у мирну Ригу и избијате на пространи парк за љуљашкама и тобоганима, док у околним улицама ноћу владају спокој и тишина.

Била је то наша свакодневна рута до Шаоми Арене где се играју утакмице.

Арена у Риги отворена је пре готово четврт века, може да прими око 14.000 посетилаца, а њена изградња коштала је око 28,5 милиона евра.

И тек када јој се приближите стичете утисак да је у току Евробаскет.

Преподневну тишину коју прекидају новинарски блицеви и светла камера, у поподневним часовима замењује скандирање навијача из различитих држава и парада дресева и застава.

Да бисте ушли у слободну зону навијача претходно морате да положите испит љутитог и на тренутке нељубазног обезбеђења, али када закорачите, стижете у свет дружења, песме и доброг пива.

Лора Лапсаг игра уз музику у друштву двојице другара.

„Наш тим је најбољи тим на свету&qуот;, каже самоуверено.

Омиљени играч јој Давид Бертанс, бивши кошаркаш београдског Партизана.

„Он ми је и пријатељ&qуот;, додаје поносно.

Попут многих са којима смо разговарали и она мисли да Србија има јак тим, а посебно издваја Николу Јокића и Богдана Богдановића.

„Они су међу најбољим играчима на свету, али ниједан тим се не предаје, па до победе&qуот;.

Рођена је у Риги и готово у даху прича о животу у њеном граду.

„Можеш да радиш шта год пожелиш - овде је све могуће.

„Немам на шта да се пожалим, имам посао, добро се живи, а и осећам се 100 одсто безбедно&qуот;, каже 34-годишња медицинска сестра.

Њени родитељи добро памте период под совјетском влашћу, па у детињству често слушала о немаштини и колико је било лоше.

„Данас је све тотално другачије - све нам је доступно&qуот;, додаје.

Али не уживају сви у тим погодностима, јер економија није довољно јака као у другим ЕУ државама чланица.

„Бугарска и Румунија су горе од нас.

„Током совјетске ере били смо у рангу са Естонијом, а сада је и Литванија знатно боља&qуот;, тврди 37-годишњи Лукјанович, мастер математике, запослен у грађевинској индустрији.

Један од разлога спорог развоја види у сивој економији која много више цвета у поређењу са суседним државама.

Њен удео у бруто домаћем производу (све што се произведе у једној земљи) је виши од 20 одсто, према најновијим подацима Стокхолмске школе економије у Риги.

„Када се раде велики грађевински пројекти нормално је да ће бити скупљи од почетне процене, али у Летонији то на крају буде и до 200 одсто већа цена&qуот;, наводи примере из струке.

Главна атракција ових дана је надомак једног од мостова, недалеко од цркве Светог Петра, са чијег торња пуца поглед на читав град.

Сви се сликају код знака Рига и мале скулптуре пса.

Ова животиња је један од симбола балтичког града са око 600.000 становника.

Свакодневницу су једног мирног поднева на тренутак прекинули звуци пиштаљки и мегафон, али не навијачки, већ демонстрантски.

Десетине људи је у поворци демонстрирало је за заштиту пилића, скандирајући пароле и шетајући мирно.

„Брīвīба вистāм&qуот;, „Брīвīба вистāм&qуот; - узвикивали су, што у преводу значи 'слобода за кокошке', објашњава ми један од два полицајца који су ишли неколико метара испред њих.

Противе се затварању кокошака и пилића у кавезима.

Пролазници су им посматрали, а потом кретали својим путем.

'Ако вам је ово највећа мука...', прошло ми је кроз главу док сам посматрала колону.

Киша и сивило обојили су нам последње јутро, али смо ришки аеродром напустили окупан поподневним сунчевим зрацима.

„Хвала вам што сте путовали Ербалтиком, видимо се ускоро&qуот;, изговара једна од стјуардеса у беспрекорно опегланој тегет униформи.

Видимо се. Ускоро.

ББЦ новинари у Риги: Гастрономска авантура

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Летонци који говоре руски на мукама пред тест лојалности држави
• Пет година за руску заставу: Како и зашто летонски Руси напуштају „руски свет”
• „Мусу земе Латвија“: Аутограми, креативна четврт у Бријан улици и кратке лекције летонског језика
• 'Одрали сте нас': ББЦ новинарка међу навијачима Естоније
• Дневник из Риге: Сви моји сусрети са Николом Јокићем
• Летонија има првог геј председника у Европској унији

(ББЦ Невс, 09.04.2025)