Руке су му крваве и базди на алкохол

Председника, кажем, а мислим на оног типа што је пред камерама изгледао као да се управо подигао са кафанског стола, обрисао масне прсте о завесе и дошао да саопшти вест да су полицајци испребијали грађане. И да је, притом, бескрајно поносан. Осмех. Тај осмех. Онај што базди на алкохол и на крв. Смејао се док је говорио да су људи разбијени пендрецима и да је полиција “бриљантно одрадила посао”. И све време, кроз зубе док заплиће језиком, делило се задовољство