Jesen dođe, nije mi do svadbe

Sto za desetoro. I tako na desetine istih. Devet stolica praznih, na desetoj jedan, pripit. Noć je odmakla, atmosfera je došla do Silvane, iako i nije bilo Nirvane, i svi su na nogama. Vesele se, igraju i povremeno vuku tog jednog za rukav košulje, nervozno ispeglane u poslednjem trenutku. Kažu „ajde malo, sa nama“. Računaju, da igraš i ti. Računaš i sam, uz nadu da ako dovoljno popiješ, da će se to dogoditi. Iskustvo te demantuje. Imaš već dovoljno godina i