Бол: истина без анестетика

Само људи који га не познају мисле да се појави одједном, као ударац. Истина је да он увек стоји негде близу, као пас који те прати свуда, ћути и чека тренутак да зарежи. Научиш да га препознаш по тишини. По томе како тело престане да дише на тренутак, како ти поглед застане у празнини и знаш — опет је ту. Мени бол више није непријатељ. Он је једина ствар која је остала искрена. Све друго се мења — људи, речи, обећања. Само бол не лаже. Кад заболи, знаш да си