Četvrt milenijuma bečkog Burga
RTS pre 18 sati
Nacionalne institucije kulture najpre vrednuju kontinuitet, tek onda umetnički profil ili, taj deo nerado, političko-ideološke mene. To se potvrđuje i na izložbi kojom bečki Burgteatar obeležava 250 godina postojanja. Postavku potpisuje Nacionalni pozorišni muzej, no kako je on zatvoren zbog renoviranja, eksponati se pokazuju u samom Burgu, u foajeu s pogledom na trg, gde će za koji dan zasvetleti dekoracija božićnog sajma. Na izložbi se pokazuju i dva platna srpsko-austrijske slikarke Maje Vukoje.
Pozorište Burg je osnovano carskim dekretom 1776. Nalogodavac je bio Josip Drugi, sin Marije Terezije, upamćen kao modernizator carstva koje je zaostajalo u širim procesima modernizacije i industrijalizacije. Burg je, tada još u staroj zgradi na ulazu u kompleks carskog Hofburga, dobio zadatak da postane hram nemačkog jezika, reprezentativna institucija kulturne moći, današnjom terminologijom bi se reklo predstavnik mekane državne moći. Od tada do danas je prošlo
