Četiri zida, jedan ekran, nijedan zagrljaj
Radar pre 1 sat | Dragan Radovančević
To nisu samo brojke. To smo mi koji sedimo u svojim stanovima, gledamo kroz prozor i pitamo se da li smo pogrešili. Nalazi istraživanja pokazuju da nije reč o jednostavnoj priči o usamljenosti. Reč je o kompleksnom preplitanju ličnog izbora, društvenog pritiska i neočekivanih životnih putanja
Priča mi drugarica o svom bratu. Četrdeset i kusur mu je godina, sam je u stanu u širem centru Beograda. Programira od kuće, dobro zarađuje. Ali kad ga vidi takvog, u izbledeloj majici, pred kompjuterom koji mu je i kancelarija i društvo i prozor u svet, stegne je nešto oko srca. „Znaš kako izgleda njegov dan?“, kaže mi. „Ustane, uključi laptop, naruči hranu, programira, gleda serije, legne. I tako već petnaest godina. Nekad izađe do teretane. Kao da čeka da život
