Хуффпост: Шта 2026. доноси Украјини

После "песимистичне, несигурне и непродуктивне" 2025. године, како би следец́а година могла да изгледа за Украјину, да ли је мир близу – или је Украјина у опаснијој позицији него икад пре, анализира британски огранак сајта вести ХафПост.

Председник САД Доналд Трамп сматра да мир у Украјини "никада није био ближи" после недеља паничне дипломатије, али то је далеко од општег мишљења, пише у чланку у којем се указује да он "очајнички жели да постигне споразум откако се вратио на дужност у јануару, чак и ако то значи награђивање Русије за њену агресију".

Европски савезници Украјине, с друге стране, "покушавају да задрже непредвидивог америчког лидера уз себе и да очувају суверенитет Украјине".

За то време предсдник Русије Владимир Путин "игра на време док његова жестока офанзива постепено акумулира све више украјинске територије".

Тако посматрано "будуц́ност Украјине изгледа као да је на оштрици ножа".

Стручњаци се слажу да ц́е исход рата бити одлучен међународном дипломатијом, а не на бојном пољу, пише ХафПост.

Много разговора је било 2025. године, а украјински председник Володимир Зеленски и даље посец́ује своје европске колеге да би задржао њихову подршку и подсетио их на ширу претњу коју Путин представља за континент, а наставља да посец́ује и Трампа да би доказао да је спреман да преговара о мировном решењу и да покуша да задржи САД "у украјинском углу".

И америчка администрација је имала састанке или разговоре с Путином више пута ове године, док "високи Трампови званичници изгледа да наседају на руске тврдње да је Москва спремна за мир – само је потребна демилитаризација Украјине и више територије", пише у чланку где сае указује да "то изазива панику у Европи, што доводи до још вец́ег броја састанака".

Али, састанци су се стога "само вртели у круг и нису донели никакве резултате", по речима Кира Џајлса, сарадника у Чатам Хаусу за Русију и Евроазију.

Он је за ХафПост рекао да је све то ушло у "предвидив циклус" који се може наставити и у новој години.

"Нема о чему да се дискутује јер су циљеви две стране неспојиви као и увек", објаснио је он и наставио: "Русија жели да уништи Украјину, Украјина жели да преживи. Нема много простора за компромис између те две државе".

Међутим, Џајлс је додао да са сваким наставком тог процеса "Русија постиже дипломатски успех уз помоц́ САД" – као што је било с предложеним ограничавањем величине војске Украјине, идеје која се први пут појавила тек у Трамповом мировном плану од 28 тачака процурелом прошлог месеца, али који изгледа да долази из Кремља.

Слично томе, сарадница из Краљевског института за уједињене услуге (РУСИ) Натја Сескурија рекла је да је "песимистична" у вези са било каквим преговорима о мировном споразуму и упозорила да ц́е рат вероватно трајати још неко време.

Русија и даље држи петину територије Украјине и покушава да преотме више и самоуверено тврди да има снаге да силом заузме територију коју хоће, ако јој је Украјина не преда дипломатским путем.

Заменица шефа руског тима Института за проучавање рата Кристина Харвард је рекла да се "Кремљ нада да ц́е Украјина сада капитулирати пред захтевима Русије из страха од онога што би могло да се деси 2026. године".

Али, она је напоменула да "реалности бојног поља" сугеришу да Русија нец́е моц́и да заузме цео Доњецк у наредним месецима што Кремљ дуго имплицира.

Она је за ХуффПост рекла: "Руске снаге напредују пешачким темпом преко целог фронта. Чак ни њихов релативно бржи напредак није ни близу темпа и брзине напредовања с почетка рата".

Уз то "споро напредовање долази уз огромне губитке људства и материјала".

Додала је да Украјина има "јако утврђене" насељене центре у Доњецкој области које ц́е Путинове снаге тешко пробити јер су "значајно вец́и од било којег насеља и села које је Русија заузела 2023, 2024. и 2025. године", те "то ни на који начин нец́е бити лак подухват за Русију".

Сескурија из РУСИ-ја је предвидела да Путин нец́е имати потпуну контролу над Донбасом пре 2027. или 2028. године.

Једно од главних страховања јесте да ли ц́е амерички председник испунити своју претњу коју је повремено износио и повуц́и се из дипломатског процеса.

Џајлс је рекао да би то могло да користи Украјине, јер би значило да "САД више нец́е покушавати да добију рат за Русију".

Међутим, то би могло да угрози америчку подршку Европи што би било "катастрофално за цео континент".

И то је прави ризик, по Џајлсу: Трамп има обичај да скаче са једног циља на други и док се бави једним, лако га ометају други међународни спорови.

Такође би Европи било тешко да попуни празнину коју би оставио Трамп, према Сескурији, посебно ако би САД престале да јој дају обавештајне податке.

Директор Јединице за цивилну безбедност и сигурност на Универзитету у Лестеру Сајмон Бенет такође је рекао за ХафПост да су Трампове симпатије на страни Путина, а не Зеленског, јер је он "поштовалац ауторитарних лидера".

Он је оспорио идеју да би САД могле да понуде чврсте гаранције безбедности Украјине у случају постизања мировног споразума, иако су Трампови званичници то обец́али овог месеца.

Рекао је: "С обзиром на чињеницу да су САД и Русија сада усклађене, разумно је закључити да ц́е бити безвредне све гаранције безбедности које понуде САД".

Уз све то истиче времена за ратне напоре Украјине, јер њени одбрамбени фондови почињу да се исцрпљују.

ЕУ је прошле недеље пристала да јој да 90 милијарди евра кредита без камате  у наредне две године, али то није довољно – Украјини је потребно процењених 137 милијарди евра да би наставила борбу.

Али ЕУ је одустала од коришц́ења 200 милијарди евра замрзнуте руске имовине за финансирање Украјине услед страховања Белгије – где је налази вец́ина те имовине, од правних последица од стране Русије.

Што дуже траје рат, Русија све више проширује своју стратегију "русификације" којом ефикасно покушава да избрише украјинску културу и језик у окупираним подручјима.

Такође се појављују питања о будуц́ности Зеленског као председника Украјине.

Избори су одложени због ванредног стања које је на снази од Путинове инвазије у фебруару 2022. године.

Међутим, Трамп је то игнорисао и чак Зеленског назвао "диктатором“ и лажно га окривио за почетак рата.

Сескурија је за ХуффПост рекла да је могуц́е да украјински председник понуди заказивање избора после постизања мировног споразума као преговарачки адут - да би спречио Трампа да Зеленског гурне у неправедан мировни споразум.

Међутим, упозорила је: "Једноставно не видим да се (избори) одрже током активног ратовања".

Европа је постала активнија у подршци Украјини откако се Трамп вратио у Овални кабинет, али за многе стручњаке то још није довољно.

Џајлс је рекао: "Шансе, изгледи и стање Украјине се стално погоршавају од краја 2022. године, првенствено зато што су присталице украјинске коалиције сукцесивно одбијале, игнорисале или одбацивале све шансе да се побољша стање у Украјини".

Он сматра да Европа треба да буде "проактивнија уместо пасивна и да реагује на оно што Русија ради".

Тан Деси, председник Одбора за одбрану Доњег дома, рекао је за ХуффПост да он и његове колеге посланици позивају британску владу да "у потпуности одбаци руски концепт мира који укључује украјинско жртвовање територије и такозвану неутралност".

"Улога је међународне заједнице да се супротстави одобравању било каквог решења које само одражава захтеве председника Путина или награђује агресију, анексију или кршење најосновнијих норми међународног права", приметио је он.

Џајлс је рекао да дипломатски напори свакако изгледају "несигурно", иако су неки од "најгорих сценарија" одбачени на почетку мировних преговора.

Али поглед после 2026. године могао би бити још више узнемирујуц́, по речима др Бенета.

Он каже: "Вероватно је да ц́е се за пет до десет година Европа нац́и у рату с Русијом. Уколико дође до тог рата, могуц́е је да Америка нец́е мрднути ни прстом".

(Бета, 22.12.2025)