Најважнији догађаји у Србији у 2025. години

ГОДИНА ВЕЛИКИХ ПРОТЕСТА У СРБИЈИ - Студенти који су блокаде факултета Универзитета у Србији започели након пада надстрешнице у Новом Саду 2024. године организовали су масовне протесте ове године широм Србије, међу којима је најмасовнији био 15. марта у Београду. Први протест у 2025. години био је одржан 12. јануара када су се студенти и грађани окупили испред зграде Уставног суда у Београду, под слоганом "Битно је да имаш (у)став!". Следили су бројни скупови и протестне шетње у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и практично у свим насељеним местима широм Србије. Вероватно највећи скуп у историји Србије одржан је 15. марта када се, према оцени Архива јавних скупова, окупило између 275.000 и 325.000 људи. МУП је проценио да је том догађају присуствовало 107.000 људи. Тренд политичких окупљања врло брзо је прихватила и власт која је свој први већи скуп организовала 11. априла на платоу испред Скупштине Србије. Тродневни скуп присталица власти организован је под називом "Не дамо Србију", поводом оснивања свенародног покрета. Архив јавних скупова проценио је да се на скупу окупило око 55.000 људи. Окупљања су настављена и током лета па се у Београду 28. јуна окупило око 140.000 људи, док су у августу присталице власти организовале такозване скупове против блокаде. Најмасовнији такав скуп организован је 13. септембра када је окупљање присталица власти регистровано у више од 140 градова и општина у Србији. Према наводима полиције, на свим тим скуповима било је укупно око 144.000 људи. Годишњица пада надстрешнице у Новом Саду обележена је у том граду комеморативним скупом. Архих јавних скупова проценио је да је у тренутку одавања поште у подне у Новом Саду било присутно око 110.000 људи. Након обележавања прве годишњице пада надстрешнице у Новом Саду организовање скупова је настављено на знатно нижем нивоу, уз мањи број учесника.

ПАД ВЛАДЕ МИЛОША ВУЧЕВИЋА - Само девет месеци после свечане заклетве, тадашњи премијер Србије Милош Вучевић поднео је неопозиву оставку 28. јануара, што се сматра једном од победа протеста који у Србији трају од пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра 2024. године. Непосредан повод за овај потез био је напад на студенте у блокади у Новом Саду, при којем су батинаши са бејзбол палицама изашли из просторија Српске напредне странке, напали активисте који су лепили налепнице на просторије странке и том приликом једној девојци поломили вилицу. Вучевић је тада потврдио и да ће градоначелник Новог Сада Милан Ђурић такође поднети оставку. Оставка Вучевића и Ђурића, уз објављивање комплетне документације о реконструкцији зграде Железничке станице у Новом Саду, био је први захтев новосадске опозиције и студената после пада надстрешнице 1. новембра, када је живот изгубило 15 особа, док је 16. жртва преминула четири и по месеца касније. Вучевићева оставка констатована је у Скупштини Србије 19. марта, а 16. априла на чело владе дошао је садашњи премијер Ђуро Мацут. Упркос паду владе, Председник Србије Александар Вучић помиловао је 3. јула четворицу активиста СНС који су окривљени за напад на студенте у Новом Саду у ноћи између 27. и 28. јануара.

ФОРМИРАЊЕ ЋАЦИЛЕНДА И ШТРАЈК ГЛАЂУ ДИЈАНЕ ХРКА - Оно што је 6. марта почело у Пионирском парку у Београду као окупљање студената који "желе да уче", претворило се у временски најдужи скуп у новијој историји Србије у оквиру кога је на платоу испред Дома Народне скупштине никло импровизовано шаторско насеље с присталицама власти због кога је за саобраћај месецима блокиран тај део центра града. "Ћациленд" како је колоквијално назван, по надимку за противнике блокада факултета, формиран је неколико дана уочи протеста 15. марта, за који ће се испоставити да је један од најмасовнијих од 5. октобра 2000. године. Окупљене у Пионирском парку у више наврата су посећивали и јавно подржали највиши државни званичници, укључујући председника Александра Вучића који их је назвао "добрим људима који су одбранили државу". Временом су студенте "који желе да уче" замениле различите групе грађана, међу којима је по наводима опозиције, било и припадника расформиране Јединице за специјалне операције и људи који су за то добијали дневнице. Камп је проширен на плато на Тргу Николе Пашића и у њему је претходних месеци забележено више десетина инцидената, укључујући сукобе с учесницима протеста 15. марта али и са посланицима опозиције, пуцњаву у октобру у којој је један грађанин хицем из пиштоља ранио човека који је боравио у једном од шатора, као и напад на новинаре независних медија. Да би после више од 10 месеци, шаторско насеље могло бити уклоњено, најавио је током децембра председник Србије, уз наводе да ће "замолити" окупљене да се помере "како би ослободили саобраћај за грађане Србије". "Да ли ће да ме послушају или не, то не могу да вам кажем. Нисам сигуран, али то ће свакако бити моја молба", рекао је Вучић. Осим студената у блокади и опозиције, уклањање "Ћациленда" тражила је и Дијана Хрка, мајка младића погинулог у несрећи на Железничкој станици у Новом Саду, која је током новембра, у шатору постављеном у непосредној близини тог импровизованог кампа, 16 дана штрајковала глађу с захтевом да буде утврђена одговорност за ту несрећу и буду ослобођени студенти који су привођени после протеста.

СМЕНЕ У ПОЛИЦИЈИ И БИА - У специјалним јединицама Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије - Специјалној антитерористичкој јединици (САЈ) и Жандармерији, у новембру и почетком децембра, с опадањем интезитета студентски протеста, дошло је промена на руководећим местима. Највише пажње изавало је именовање новог команданта САЈ-а пуковника полиције Игора Жмирића, пошто је пензионисан дугогодишњи командат те јединице Спасоје Вулевић. Вулевић је тада казао агенцији Бета да му је саопштено "да се на њега као команданта више не рачуна, јер није под контролом Александра Вучића". У склопу промена у МУП-у, што је део јавности тумачио и као последицу консолидације власти, је и именовање за команданта Жандармерије пуковника полиције Радослава Репца, дугодишњег припадника београдске Полицијске бригаде. Претходно је, у јеку студентских протеста, пензионисан и генерал полиције Богољуб Живковић, чији је син студент био учесник бројних протеста. У децембру је смењен и један од начелника Безбедносно информативне агенције (БИА) Марко Парезановић а на ту фукцију је постављен досадашњи шеф новосадског центра БИА Никола Васиљевић. Парезановић је постављен за саветника директора БИА, што је место са много мање овлашћења и утицаја на рад агенције.

УПОТРЕБА ЗВУЧНОГ ТОПА У БЕОГРАДУ - Студентски протест 15. марта у Београду завршио се убрзо након инцидента којима је прекинута петнаестоминутна тишина током одавања поште жртвама пада надстрешнице. Нешто након 19 часова студенти-редари су грађанима поручили да се повуку са улица, а на друштвеним мрежама се појавило више снимака људи окупљених у Улици краља Милана који су, без јасно уочљивог разлога, почели панично да се размичу, умало покренувши стампедо. Војни аналитичар Александар Радић је први предложио теорију по којој је против окупљене масе употребљено звучно оружје, које је он именовао као "звучни топ" (мислећи на Лонг Ранге Ацоустиц Девице - ЛРАД). Очевици нису имали рационално објашњење догађаја, наводећи да су осетили вибрације и чули јак звук који су најчешће поредили са возилом које се великом брзином кретало ка њима. Све безбедносне структуре, од полиције, преко војске до БИА, одлучно су демантовале да је употребљено незаконито средство. Два дана након протеста и министар унутрашњих послова Ивица Дачић демантовао је да полиција поседује било каква акустична оруђа. Након што су се по друштвеним мрежама појавиле фотографије тих уређаја на полицијском возилу испред Скупштине Србије, Дачић је ревидирао своје тврдње, наводећи да МУП ипак има то оружје, али да га не користи. Власти и данас демантују да је током протеста 15. марта употребљено било какво недозвољено средство, поткрепљујући то резултатима домаћих истрага, али и руске Федерална служба безбедности (ФСБ), која је за разлику од америчког Федералног истражног бироа (ФБИ) услишила молбе српских званичника да анализирају инцидент. Цивилно друштво је прикупило више од 3.500 сведочанстава грађана о психолошким и физичким последицама које су претрпели, у великом броју случајева поткрепљених и медицинском документацијом. На основу њих, ЦРТА је са организацијом "Еарсхот" саставила извештај који оповргава тврдње ФСБ-а, указујући да је "врло вероватно да су демонстранти били изложени нападу изузетно усмерене акустичне силе". Предмет који се односи на догађаје 15. марта у Београду отворен је у Првом основном јавном тужилаштву, а више међународних организација тражило је објашњење и брзу истрагу од званичног Београда.

ИЗБОРИ НА КОСОВУ, СРБИ СЕ ВРАТИЛИ У ИНСТИТУЦИЈЕ - На локалним изборима на Косову одржаним у октобру кандидати "Српске листе" поново су преузели власт у општинама Северна Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток. Тиме су сменили албанске градоначелнике из Самоопредељења и Демократске партије Косова. Срби су напустили институције у новембру 2022. године, након чега су у априлу 2023. године на власт дошли албански градоначелници, на изборима које је српска страна бојкотовала. Парламентарни избори одржани 9. фебруара нису обезбедили јасну већину, а "Српска листа" је освојила свих десет мандата за српску заједницу. Иако је Покрет Самоопредељење освојио највише мандата, Влада није формирана. Албанске опозиционе партије (Демократска партија Косова, Демократски савез Косова и Алијанса за будућност Косова) одбиле су коалицију, што је довело до вишемесечне блокаде парламента. Председница Косова Вјоса Османи распустила је парламент 20. новембра и расписала ванредне изборе за 28. децембар. То ће бити други парламентарни избори у истој години.

СУКОБ ВЛАСТИ И ТУЖИЛАШТВА ЗА ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ - Председник државе Александар Вучић, праћен државним функционерима и таблоидима, покренуо је кампању против Тужилаштва за организовани криминал (ТОК) када је та институција отворила поступке у случајевима "Надстрешинца" и "Генералштаб" који могу довести до врха власти. У Случају "Надстрешница" ТОК терети министре Горана Весића и Томислава Момировића за финансијске малверзације током радова на прузи Нови Сад - Суботица. Министар културе Никола Селаковић осумњичен је да је умешан у противзаконито скидање заштите за зграде Генераштаба, као културног добра. Истовремено, власт је кампању повела и против врховног тужиоца Загорке Доловац, која се годинама није оглашавала поводом највећих афера у држави, али је изгледа власт очекивала да узме њене министре у заштиту. До јавности је стигла информација да власт намерава да промени закон и тако практично укине ТОК јер би га ставила под надлежност Вишег суда у Београду, чији је шеф Ненад Стефановић који важи за човека блиског власти. Вучић је унапред најавио да ће помиловати окривљене за Генерлаштаб, али је тужилаштво брзо узвратило оптужним предлогом против Селаковића. Упркос бројним увредама из врха васти, да су банда и блокадери који су се одметнули од државе, ТОК наставља да ради на предметима "Надстрешница" и "Генералштаб".

РЕКОРДАН БРОЈ НАПАДА НА НОВИНАРЕ У СРБИЈИ - Током 2025. године тужилаштвима у Србији пријављено је 117 случајева угрожавања безбедности новинара, а број физичких напада био је четири пута већи него претходне године. Према подацима Удружења новинара Србије (УНС), забележено је 135 напада, док су у бази Независног удружења новинара Србије (НУНС) евидентирана 344 инцидента, укључујући претње и притиске на медијске раднике. Новинар недељника Радар Вук Цвијић завршио је у болници у августу, након што га је полицајац без разлога попрскао хемијским средством, због чега је привремено изгубио вид. Екипи телевизије Н1 поломљена је камера док су покушавали да сниме прилог у близини шаторског насеља присталица власти у центру Београда. Председник Србије Александар Вучић оптужио је недавно новинара телевизије Н1 Младена Саватовића, након што му је он на конференцији за медије поставио питања о случају "Генералштаб" и оптужном предлогу против министра културе Николе Селаковића, да је "лажов", "неваспитан", и запретио му да ће га преваспитати "кад већ родитељи нису". Медијска удружења упозоравају да су новинари често нападани иако су имали видну медијску акредитацију и да им полиција у више случајева није пружила заштиту током инцидената.

АФЕРА ГЕНЕРАЛШТАБ И ЛЕКС СПЕЦИЈАЛИС - Комплекс зграда Генералштаба у центру Београда у ком се налазе објекти стари и по 130 година, оштећен у НАТО бомбардовању 1999. године, одлуком владајуће већине више нема статус културног добра. Разлог скидања заштите требало је да буде рушење Генералштаба и изградња хотелског комплекса "Трумп Товерс", инвестиције фирме зета актуелног америчког председника Доналда Трампа вредне 750 милиона евра, праћене бројним уступцима српских власти, што је део јавности окарактерисао као додворавање америчкој администрацији. Први проблеми за тај пројекат настали су признањем директора надлежног републичког завода да је фалсификовао документ којим се скида заштита са Генералштаба, па је уследило доношење лекс специјалиса у парламенту којим је званично скинута једна од заштита. Власт тим законом није обухватила све заштите које је имао комплекс, па је донела и аутентично тумачење којим су уклоњене и преостале. Пошто се фалсификовање докумената догодило пре доношења закона, тужилаштво је подигло оптужни предлог против министра културе Николе Селаковића по чијем је налогу наводно све рађено, након чега се из пројекта повукао амерички инвеститор. Док министар одбрану базира на покушајима дискредитације тужилаштва, противници рушења Генералштаба славе, а председник Србије најављује кривичне пријаве против свих који су учествовали у "уништењу" инвестиције и покушаја унапређења односа са САД.

ВОЈНА ПАРАДА СНАГА ЈЕДИНСТВА - Прва војна парада у Србији после 11 година одржана је 20. септембра на Новом Београду али је од објективних посматрача добила позитивне оцене једино када је реч о стриктно војном плану, односно опреми која је приказана. Остали аспекти тог догађаја који се тичу унутрашње и спољне политике, као и мање или више суптилне поруке које су послате, наишли су на снажне критике. Сам назив параде "Снага јединства" је обесмишљен јер је догађај одржан у атмосфери најдубље поделе српског друштва и био је својеврсно "гурање прста у око" противницима власти који су у том моменту више месеци протестовали због пада надстрешнице у Новом Саду. Нејединство је било виђено чак и у самој публици. Иако је Министарство одбране позвало све грађане да дођу на Нови Београд, улаз није био дозвољен никоме ко није дошао у организацији владајуће Српске напредне странке, јер се власт уплашила да би могло доћи до излива народног незадовољства у присуству председника Александра Вучића и страних гостију. Парада је била покушај власти да покаже да војска стоји уз Вучића и власт али су то покварили поједини војници који су поздрављали студенте и грађане који су били окупљени у споредним улицама. За разлику од војне параде у Београду 2014. године, када је најважнији гост био председник Русије Владимир Путин, овог пута није било никог од истакнутих светских лидера. И док су очекивани позитивни ефекти политичке инструментализације параде на унутрашњем и спољнополитичком плану несумњиво изостали, у стриктно војном смислу може се рећи да је приказ технике потврдио тезе да је у Војску Србије у претходном периоду уложено много средстава и да је промењена "крвна слика" оружаних снага. Неколико оруђа приказаних на паради се могу сврстати у престижна и по савремености и по тактичко-техничким карактеристикама које из корена мењају способности Војске Србије, пре свега у офанзивним могућностима, које су у ранијем периоду недостајале.