Иран, мон амоур
Радар 27.01.2026 | Јанко Баљак
Отпор и непристајање. Глас уметника који ни затвор, ни метак не могу да угуше. Каква мотивациона и морална лекција за све нас који се бавимо филмом
Наслов овог текста је парафраза чувеног филма Алана Ренеа Хирошимо, љубави моја (Хиросхима, мон амоур) из 1959, првих година француског новог таласа. Тај љубавни, дубоко емпатични филм отворио је у Европи дуго скриване ране ужасног догађаја којим се у Јапану окончао Други светски рат. Бол и патња су универзалне људске категорије без обзира на размере катастрофе која се догодила. Можда најважнији разлог због кога је важно правити филмове је спас од заборава. Не
