Време стоји мили моји
Дојче веле 31.01.2026
Трудимо се да игноришемо време. Оно нас жацне тек када застанемо пред бандером и препознамо лице некога, ко је одувек био ту. А слика са датумом смрти нам говори да га више нема.
Олук једнолично добује, као да Вишну на својим бубњевима уз плес објављује да се свет обнавља. Толико знам о овом божанству, да се не радујем његовим плесу, на чијем крају ће нас спалити ватра, уништитељка светова. Време на индијском истоку, с оне стране монотеизма, заправо кружи. Вечно враћање истог. И нећу имати само онолико јануара колико година будем дочекао. Вишну ће ове дане стварати изнова и изнова, докле год седи на змији званој Адишеша – на времену.
