Бранкица Јанковић: Само слобода (медија) Србију спасава

Бивша повереница Србије за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је рекла да само информисани грађани могу да створе истински демократско друштво у којем јавним добрима и ресурсима суштински управљају грађани, без обзира на то ко је на власти.
Она је за Нови магазин казала да је право на информисаност суштинско политичко право грађана, право на демократију, без чијег остваривања нема ни остваривања многих других основних људских права, а нарочито гласачког права.
По њеним речима, што је слобода медија већа, већа је и вероватноћа да се поштују сва људска права и/или да се смањи степен њиховог кршења.
"Ми смо, у Србији, нажалост у могућности да потврдимо, из прве руке, да без слободних и професионалних медија не би људи ни знали за бројна кршења права, претње, отпуштања, уцене, прекомерну употребу силе, што у комбинацији за бројним заробљеним институцијама, тачније преплашеним људима у њима, који не реагују адекватно, води до готово потпуног колапса владавине права и правде", казала је Јанковић.
Оценила је да у Србији "изгледа као да слободан проток информација цвета" што би значило развој демократије и друштва, ефикаснију борбу против непотизма, корупције, дискриминације, кршења радних права.
"Авај! У стварности, живимо медијску маглу дириговану медијским спиновима. Велику количину информација пружају сумњиви извори, а у последње време непрозирни алгоритми селектују садржаје", рекла је она.
Указала је да "медијску слику и однос према новинарима карактеришу: застрашивања, напади, претње, надзор, убацивање шпијунских софтвера, одузимање и уништавање опреме, СЛАПП тужбе, игнорисања, изругивања, вређања, клевете и још понешто".
По њеним речинма, уз све то долази трансформативна моћ вештачке интелигенције која доминира глобалним платформама, а "алгоритамска поларизација дошла је као савршено средство за додатну поларизацију домаћег друштва, доведену ионако до ивице пуцања".
"Некада су медији били контролисани класичном цензуром и затварањем, а данас је довољно да створиш 'буку' и какофонију и да пустиш што више полуинфромација и дезинформација у етар, и ето ти 'демократског' решења!", рекла је Јанковић.
Казала је и да "човек засут информацијама о свему и свакоме, природно жели да се ослободи тог бремена, тих непотребних информација", и очекивано је да у тој селекцији изабере нешто "лагано", што не оптерећује превише.
"У тој разумној тежњи рачуна се управо на људске слабости, за шта су недемократски режими 'мајстори Црног појаса Деветог дана' " таквог деловања, посебно на вебу и креирања паралелне реалности, "да не кажем гаслигхтинга" (манипулативног слуђивања), казала је Јанковић.
По њеним речима, "ипак све више људи, суочених са стварним животним проблемима, уочава да информације које су им сервиране у он-лине сфери, а не само у медијима који су претходно добили дозволе за објаву (слутите на којем се шалтеру дозвола издаје!), не одговарају истини".
Напоменула је и да "није више тако тешко уочити разлику између цене основних животних намирница и оне које су нам саопштили у 'професионалним медијима' ".
"Значајна је разлика између савршено презентованог здравственог система и осећаја понижености у чекаоницама, између најбољих реформи школског система и никад виђеног улагања у школе и разваљености школских клупа, учионица и тоалета, због којих вечина деце трпи до повратка кућама - за проверу не морате ван Београда, ту су Врачар или Савски венац и школе са реномеом!", казала је Јанковић.
Указујући да "можда није место и време", напоменула да су за све то "одговорми сви режими до сада на власти, а највише ми градани" који нису користили своја људска права укључујући и на информисаност на начин који их штити од самовоље власти.
Напоменула да " слободни медији највише требају странкама на власти" јер ће "природним циклусом оне бити једном у опозицији, и зато треба да искористе прилику и оставе медије да раде свој посао".
"Знам да звучим наивно, или као да имам смисла за хумор - што је боље с обзиром да нико ником не верује, па ни то да будући када дођу на власт, неће за оне друге, тада бивше, затворити врата медија, али требало би да седнемо и надемо начин како да слобода медија заувек постане оно што би требало да јесте у нашем правном систему: Јавно добро и национални интерес", казала је Јанковић.
Рекла је и да је тешко давати адекватне савете за проверу информација које стижу са друштвених мрежа, али за то постоје многи развијени "алати" на интернету, а "најбоља је контрола коју врше традиционални, професионални ¡ слободни медији са довољно знања и ресурса, које имамо, и морамо их сачувати и очувати".
"Један од могућих начина да градани додатно увиде њихов значај је да нас они, рецимо, оставе десет дана у потпуном мраку (ух, можда пет, јер ми је већ лоше!) - нешто као генерални штрајк. Можда би тако сви схватили значај слободе медија", рекла је Бранкица Јанковић за Нови магазин.
(Бета, 05.02.2026)








