Велики изазови пред новим директором Музеја Лувр

Бета 25.02.2026

После вишемесечног притиска париски Музеј Лувр је добио новог директора, Кристофа Лерибоа кога у том најпосец́енијем музеју света чека поправка сисстема и репутације после пљачке крунских драгуља у октобру и низа неуспеха који су пољуљали поверење у ту установу, једну од најцењенијих у Француској.

Потребан је ред у музеју погођеном низом криза: пљачка, штрајкови особља, цурење воде, старење инфраструктуре и сумњива, деценијама дуга шема преваре са улазницама од укупно 10 милиона евра.

Лувр је и политички оптерец́ен пројектом председника Емануела Макрона који је од реконструкције Лувра направио свој главни план у култури, а мандат му истиче идуће године.

Влада је Лерибоа, искусног директора музеја, поставила као ослонац за ту измучену институцију, са одговорношц́у и за безбедносну реконструкцију Лувра и за његову модернизацију.

Лерибо, специјалиста за 18. век, школован у Екол ду Лувр, водио је највец́е француске музеје, укључујуц́и Пети Пале и Музеј Орсеј.

Донедавно је водио Версај, једно од највец́их француских места културне баштине, са великим бројем посетилаца и годишњим буџетом од око 170 милиона евра.

Његов животопис га чини правим избором за време кризе: као кустос-администратор обликован је француским музејским системом и навикнут на јавну пажњу, велике гужве и механику државне моц́и.

Ни његова претходница на челном месту у управи Лувра, Лоранс де Кар која је оставку поднела у уторак после вишемесечне критике, није била случајна особа на том месту: именована је 2021. као прва жена која је водила Лувр што је за њу био симболичан предах у палати изграђеној за краљеве.

За многе у француском културном свету њен одлазак је коначно одговорио на питање које је висило над Лувром од октобарске пљачке: Како је могуц́е да се толико велика крађа догоди у једној од најсимболичнијих институција Француске, а да не падне ниједан високи званичник?.

Макронов кабинет је прихватио њену оставку као "чин одговорности", рекавши да је Музеју сада потребан мир и "нови замах" за пројекте обезбеђења и модернизације.

У уторак је Де Кар рекла за "Фигаро" да је "постала громобран" и да у таквој атмосфери више не може да спроводи трансформацију Музеја.

Пљачка накита вредности 88 милиона евра била је окидач, али не и цела прича.

Штрајкови и побуне особља, цурење информација, старење инфраструктуре и посебно недавно откривени скандал с преваром са улазницама вец́ су оставили утисак да Лувр губи контролу над основним стварима због којих постоји.

Дивљи штрајк у јуну је оставио посетиоце испред улаза и оголио знев запослених због пренатрпаности псоетиоцима, недостатка особља и неиспуњавања других услова за нормалан рад.

У ретком интервјуу за Асошијејтед прес, само неколико дана пре оставке Де Кар, други по реду званичник тог музеја, шеф администрације Ким Фам, рекао је да је превара музеја с огромним бројем препродатих и неплаћених улазница "статистички неизбежна", истовремено признавши недостатке и рекавши да је пооштрена контрола.

Навео је размере: 86.000 квадратних метара, 35.000 изложених дела и девет милиона посетилаца годишње.

Приватно, званичници Лувра и други у француском музејском свету износе и друго: старе камене зграде Лувра прокишњавају и цуре  - и буквално и у перносном смислу.

Лувр је проблем помножен са хиљаду пута: средњовековни до модерни комплекс зграда палате усред густо насељеног Париза, а не изоловано место на периферији где би могло да се уради и нешто више.

Фам је тај аргумент изнео дипломатскијим речима, описујуц́и Лувр као историјску зграду са "много историјских слојева" још с почетка 13. века.

Лувр је у центру Париза, са туристичким притиском, саобрац́ајем, низом приступних тачака и свакодневним проблемом јер је и споменик и масовна дестинација.

Како се Макрон приближава крају свог последњег мандата идуц́е године, реконструкција Лувра постала је његов препознатљиви културни пројекат - његова верзија великих музејско-споменичких ризичних послова по којима се памте неки француски председници.

Он је у јануару 2025. године најавио план "Нова ренесанса Лувра" за који се сада очекује да ц́е коштати око 1,15 милијарди евра, по француским државним ревизорима.

То обухвата нови улаз близу реке Сене, нове подземне просторе и посебну просторију за "Мона Лизу" с временским ограничењем приступом да би се ублажила гужва око те слике, а побољшао проток посетилаца.

У Француској се председници често повезују савеликим културним делима - Помпиду са Центром Помпиду, Митеран с Националном библиотеком, Ширак са Музејом Ке Бранли.

Лувр је Макронов пројекат тих размера.

То је један од разлога зашто су неки у свету културе Француске отворено спекулисали зашто Де Кар није отишла у октобру, одмах после пљачке: имала је толико утицаја на Макронов план Лувра, да би њен нагли одлазак угрозио његов водец́и пројекат у култури - изгледало би да се урушава.

Кључно питање је безбедност, а одговор је да није учињено довољно, нити је то што се ради чини довољно брзо.

Државни ревизор је рекао, по извештајима француских медија, рекао да не очекује да ц́е ремонт система обезбеђења Лувра бити завршен до 2032. године. Извештаји наводе да је од 2024. године камерама било опремљено мање од 40% просторија Лувра.

Од крађе су предузети конкретни помаци. Додатне мере, укључујуц́и уређаје против упада и баријере против возила, постављене су до краја 2025. године, два месеца после провале.

Де Карс је у новембру рекла посланицима да ц́е Лувр инсталирати 100 спољних камера до краја 2026. године и пооштрити координацију са полицијом, укључујуц́и постављање полицијске станице унутар имања Лувра што је јавност већ критиковала сматрајући да би то било неприкладно освној функцији музеја.

(Бета, 25.02.2026)

Повезане вести »

Кључне речи

Вести дана »