Вучић: Последице вештачке интелигенције биће слабљење јавних финансија

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да вештачка интелигенција постаје фактор производње, али да су њене последице слабљење јавних финансија и отпуштање великог броја људи свуда у свету.

"По истраживањима можемо очекивати повећање продуктивности широм света од 700 одсто, без повећања обима рада на основу вештачке интелигенције, видећете касније, то ће доводити и до отпуштања људи", рекао је Вучић на представљању стратегије за Србију 2030-2035 у Палати Србија.

Навео је да је проблем за Министарство финансија то што ће слабити јавне финансије, јер порески системи, који су везани за зараде, постају недовољно ефикасни, јер се предност пребацује на аутоматизацију.

"Капитал мигрира, инвестиције се усмеравају ка рачунарству, производњи енергије, електроенергетским мрежама, производњи чипови, полупроводника, дата центрима, подацима, ресурсима", казао је он.

Истакао је да се очекује да ће вештачка интелигенција покренути једну од највећих прерасподела капитала у модерној историји економије, те ће довести до тога да више уопште не функционишу постојећи модели раста на чему тржиште ради и фискални модели.

Вучић је навео да се данас говори о концептима вештачке интелигенције, као што су општа вештачка интелигенција и надљудска вештачка интелигенција.

"Покушаћемо да повежемо добре софтвере са роботима који су хардвер. Следеће фазе представљају временске оквире које користе владе и институције", рекао је он.

Навео је да је Фаза 1 широка економска аутоматизација до 2030. године, између 30 и 50 одсто у привреди, те да ће у здравству променити многе ствари и у односу према пацијенту.

"Вештачка интелигенција постаје део већине канцеларијских послова. Роботи смањују потребу за физичком радном снагом у логистици и производњи", казао је он.

Друга фаза је, како је рекао, оптимизација 2028-2033 односно системи способни за доследно расуђивање у више различитих области, затим трећу фазу чини гранична интелигенција 2030-2035, ту вештачка интелигенција надмашује људске капацитете и перформансе.

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић најавио је да ће до 2030. године бити изграђена два нова државна дата центра у Нишу и Новом Саду, као и да ће бити проширени капацитети у Крагујевцу и Београду са укупним капацитетом већим до 200 мегавата.

Навео је да је план до 2035. да укупна снага дата центара порасте на један гигават.

Јовановић је казао да је план до 2030. и проширење националних суперкомпјутера на више од 2.000 графичких процесора.

Додао је да ће фокус у наредном периоду бити на развоју и дизајну чипова за стратешку област, кључну за технолошку независност.

"Српски језик мора да има своје место у свету вештачке интелигенције. Зато развијамо велики језички модел за српски језик да наше писмо и култура, наши дијалекти и изговори буду равноправни у времену вештачке интелигенције", рекао је Јовановић.

Најавио је да ће до 2030. године у Крагујевцу бити изграђен и најсавременији Национални центар за информациону безбедност (сајбер безбедност).

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је да је Србија једна од ретких земаља у Европи која има толику инфраструктуру да направи националну платформу за вештачку интелигенцију.

Истакао је да је вештачка интелигенција заједничка дигитална основа за целу привреду.

Чадеж је казао да је задатак да се направи национални језички модел до 2027. године.

Истакао је да ако тај план успе да ће до 2035. године у бруто домаћем производу бити 50 милијарди долара.

(Бета, 07.03.2026)