Zlo u šarenom papiru
Radar 16.03.2026 | Predrag Simonović
Ako dočekam da budem deda, možda bi trebalo unucima da pomenem da sam svojim očima video zlo. I pečat i potpise koji legalizuju zločin. Da sam se osetio nemoćno i obeshrabreno dok se sahranjivala pravda, svestan da je pravo postalo instrument straha
Imao sam tu sreću da sam imao babu i dedu i na selu i u gradu. I jedan i drugi deda su pomalo zakačili rat. Onaj veliki. I jedan i drugi voleli istu zemlju, a nekako bili na suprotnim stranama. Obojica mislili da su pravu i doneli najbolju moguću odluku koju su mogli da donesu kad je trebalo. Mislim da su se upokojili, a da nisu bili načisto da li je odluka bila ispravna. Ako je i bila dobra, da li je bila iskrena i poštena. Ovaj jedan je skoro ceo život nosio krst
